Pročitaj mi članak
Изјава председника Томислава Николића да ће један од његових главних задатака да буде оживљавање српског села, многи су протумачили само као још једно популистичко политичко обећање.
После вишедеценојског пропадања села, ствари су се у Србији окренуле, па је запостављена пољопривреда постала највећа привредна шанса Србије. Поставља се питање да ли је тога заиста свесно ново политичко руководство Србије?
Најаве о експлоатацији никла и других „прљавих“ сировина сигурно не иду у прилог развоја пољопривреде. Посебно је интересантан податак да се локације за која се претпоставља да су богата никлом, поклапају са локацијама на којима су овог лета беснели пожари, као што су Тара, Копаоник… Случајност?
Ипак, ако претпоставимо да ће разум ипак да превлада и да ће Министарство рударства, уколико се потврди штетност, да одустане од копања никла, отвара се шанса да правим потезима, Србија васкрсне своја села и од пољопривреде направи најпрофитабилнију привредну грану.
Последњих година, Србија је узимала папрене кредите, који би колико-толико имали смисла да су уложени у субвенционисање пољопривреде.
Веома битна ствар коју би држава требало да уради је и модернизација села: увођење водовода, канализације, гаса, интернета, кабловске ТВ, јавне расвете, асфалтирање пута, отварање продавница… Тек тада би пројекат оживљавања српског села био потпун и без сумње привукао велики број младих људи да се баве пољопривредом.
Према доступним подацима у Србији има 50.000 напуштених сеоских кућа, а око 150.000 је у фази напуштања. У исто време, у Србији постоји велики проблем незапослености, али у папрених цена некретнина у већим градовима, због чега велики број младих људи не може да дође до крова над главом.
И поред тога што се куће са имањем широм Србије нуде и за десетак хиљада евра и ова цифра је недостижна за најугроженији слој становништва, јер су им поред пара за куповину некретнине, неопходна и финансијска средства за набавку пољопривредних машина и материјала. И цена пољопривредног, обрадивог земљишта је и даље веома повољна у односу на земље у региону.
Ако се у обзир узме чињеница да је српска привреда на издисају, а да нових фабрика готово и нема, држава Србија има прилику да једним ударцем убије две муве: делимично реши проблем незапослености и младим људима пружи шансу да купе некретнине. Јер, једино је пољопривреда права српска шанса и једино су пољопривредни производи оно што можемо да продамо на иностраном (нарочито руском и источном) тржишту.
Зато би држава најпре требало да омогући додељивање субвенционисаних кредита (бескаматних или са минималном каматом) за куповину кућа на селу. Када се појединац или породица скући, држава би такође требало да субвенционише и неку пољопривредну производњу, која би омогућила да врати мали кредит за куповину сеоског имања.
Добро решење би било и оснивање интернет сајта, на којем би у сваком тренутку, заинтересовани могли да виде све куће и имања у понуди, са описом, ценама, фотографијама и осталим подацима, с обзиром на то да је мало ко има времена и пара да по читавој Србији „на слепо“ обилази села и имања.
Неопходно је и формирање такозване српске пољопривредне берзе у Русији, која би тамошњем тржишту на једном месту понудила велике количине српских производа.
Саша Суботичанин
