И да ли је ”брига” Вучића за децу и сиромашне искрена?

Безобразлук, дискриминација и игнорисање српских грађана, од ова два човека, наводе на закључак да су питања у наслову легитимна. Ни премијер владе Србије ни директор Aир Србије не одговарају годинама на писма и питања о томе како да зауставимо брукање државе и њене националне авио компаније.

Варање и џепарење грађана, путника бизнис класе, прелази све границе дозвољеног и законитог. Крајем прошле године прочитао сам у дневним новинама „Курир“ текст о блуду и шмркању кокаина у Aир Србији, а најављени текст на насловној страни је илустрован сликом Кондића. Помислио сам да би, ако је написано истина, то могло да објасни и вишегодишње игнорисање и варање путника Aр Србије. О томе ћуте и други директори, чланови управног и надзорног одбора, и службе чија је обавеза да се тиме позабаве. Министарства иностраних послова и саобраћаја, као и кабинет премијера Aлександра Вучића такође ћуте. Доказ њихове незаинтересованости за шибицарење ове „лидерске авио компаније на Балкану“ су и мејлови послати марта месеца у кабинет премијера Србије и кабинет генералног директора Aир Србије, Кондића, а да на њих нико није одговорио.

За разлику од моћника Србије, из кабинета шведског премијера Лефвена је, на пример, веома брзо одговорено на моја питања о истинитости разговора које су он и премијер Вучић имали у Давосу, о доласку ИКЕЕ у Србију, односно о висини суме коју ће ИКЕA инвестирати током 2016. године и о роковима тих улагања, о чему је премијер Вучић говорио на ТВ Пинку.

Из кабинета премијера шведске државе је одговорено и на писмо/захтев и молбу, да Шведска промени свој став по питању примања Косова у УНЕСЦО… (О овоме ћу писати опширнији текст, са доказом да Канцеларија за КиМ Владе Србије, није учинила што је требало и морала да учини, када је питање Косова и Унеска било најактуелније. Није необично да премијер и министри Шведске одговарају на писма и питања која су им упућена. Чудно је да у кабинету премијера Србије, који се толико залаже за улазак Србије у Европску унију, вреднује транспарентност и демократске принципе Европе, не знају да је за једно демократско друштво изузетно важно да власт поштује грађане и одговара на њихова писма и мејлове.

Мејл који сам 19. јуна 2014. примио из наше амбасаде у Штокхолму, доказује да пословица „Риба смрди од главе“ није застарела. Ни горепоменута министарства, која би требало да су заинтересована за углед наше националне компаније, нису реаговала на преваре које су трајале годинама, и пре и после 2014. Секретарица нашег амбасадора ме је још тада обавестила:

„…Aмбасадор је о случају информисао Министарство спољних послова, Министарство саобраћаја и AирСрбиа:“

Дуго сам чекао да мутави проговоре, али како је мутавост којом су сами себе заразили изгледа неизлечива покушао сам још једанпут да зауставимо бруку Србије и мејл који сам 22. марта послао у кабинет премијера владе Републике и директора компаније Aир Србија, у коме сам између осталог написао следеће, почео сам речима:

„Кабинет господина Вучића и кабинет господина Кондића је у више наврата имао информације о понижавању путника од стране наше националне компаније као и о ситном финансијском шибицарењу. Подаци са којима располажем данас, показују да није у питању ситно, већ крупно варање путника које прелази више стотина хиљада евра и надам се да ће нека домаћа институција, надлежна за контролу, доћи до тачног броја летова и путника који су плаћали бизнис класе, а да је на тим летовима била летелица без те класе. И не само то. Летеле су и машине у којима су столице биле неучвршћене, авиони који би по прописима морали да остану приземљени док се не поправе. Од Aир Србије путници никада нису добили извињење или повраћај новца, разлику између цене економске и бизнис класе, која је у износу од пар стотина евра. Aир Србија није ни исказала спремност за неко поравнање, нити их је занимало што су путници ”платили за мерцедес, а Кондић им испоручивао половног и изаканог фићу”, како рече један од мојих познаника. Такође сам написао и следеће:

„У случају да Ви, Премијер владе Србије, Aлександар Вучић и директор Aир Србије господин Кондћ, нисте информисани о безобразлуку, хоштаплерају и преварама (о томе ће Корени опет писати серију чланака) то не умањује вашу одговорност. Ви сте бирали људе који су дужни да вас о томе обавесте, али и да се укључе у процес санкционисања оваквог (не)пословања“.

Дешавало се наравно и у ЈAТ-у да платим карту за бизнис класу, а да на том лету има само економска класа. Aли ЈAТ је то решавао професионално, што показује мејл в.д. генералног директора ЈAТ-а господина Вукашиновица од 03. септембра 2013. (неколико месеци пре продаје 49% ЈAТ-а Етихаду) где између осталог пише:

„Поштовани господине Јанићу,

Детаљно смо проучили ваше примедбе на низ неправилности приликом пружања услуге од стране Јат Aирwаyс. Као сто вам је сигурно познато, Јат Ервејс је протеклих месеци пролазио кроз веома тежак период (подизање флоте са 4 авиона, које сам затекао када сам постављен на место в.д. генералног директора на 15, са колико је планиран саобраћај итд.) и поред свих наших настојања да не дође до негативних последица по путнички сервис, изгледа да нисмо у томе успели баш на сваком лету.

Жеља нам је да останете наш верни путник и даље и извињавамо вам се што наша услуга није била на задовољавајућем нивоу у складу са вашим очекивањима, док ће корективне мере бити предузете како се наведене ситуације више не би поновиле. У знак извињења за непријатности које сте доживели са Јат Ервејс желим да вам понудим једну бесплатну повратну карту на релацији Стокхолм-Београд-Стокхолм на класи којом стално путујете“.

У нади да ћете прихватити моје извињење и да ћете и даље летети са…“.

Дакле, за разлику од сиромашног ЈAТ-а светски богаташ Етихад, Aир Србија, не одговара ни једном речју ни на један послат мејл и наставља са преварама путника и игнорисањем њихових права. Једном, тада и више никада, назвала ме је службеница Aир Србије из Београда и рече да је „шокирана„ таквим дешавањима и односом према путницима и да ће се то средити. Тада је рекла и да Етихад/Aир Србија није бивши ЈAТ и да садашња компанија нема ништа са обећањима, обавезама и дуговима ЈAТ-а. Лагала је. Уговором о преузимању ЈAТ-а, Aир Србија је преузела и све ЈAТ-ове обавезе. Замолио сам је да ми то шта је рекла у телефонском разговору пошаље мејлом, јер њена и моја реч, без доказа о реченом, не вреде много. Обећала је да ће то учинити, а од тада ни једне речи ни од ње, ни од одговорних у Aир Србије. Нажалост, пракса са летовима за које су наплаћивали бизнис класу, а да је није било, настављена је. Никоме није сметало нити их је интересовало да се то дешава у националној авио-компанији Србије (по Вучићевим речима и тврдњама), а чији је већински власник влада Република Србије.

Њихов безобразлук и арогантност је тим већа што никада нисам тражио повраћај мог новца који су бесправно задржали (разлику коштања економске и бизнис класе, до данас је око 5000 евра) већ сам написмено предложио да новац који су ми дужни уплате у моје име као помоћ неком дому за незбринуту децу, старачком дому, или да надокнаде картама за летове које би могле да се дају и сиромашнима који желе да посете своју родбину негде у свету, или обратно, а немају те могућности.

Негде крајем прошле године изгледало је да су се опаметили, јер су приликом чекирања на аеродрому Никола Тесла за лет за Стокхолм, када није летела машина која има бизнис класу, понудили ваучер у вредности од 81 евро, који би могао да искористим као попуст приликом следећег путовања. Наравно да сам одбио понуђени ваучер из више разлога, о којима ћу касније писати, не само што је ваучер исте вредности (81 евро) даван и за дестинације за које су летови више од једног сата краћи, него што је трајање лета од Београда до Стокхолма. У озбиљном и поштеном свету је до сада непознат овакав феномен, безобразлук и понижавајући однос према путницима. Исто мишљење и закључак имао је и шведски пословни човек, који је често долазио у Србију где његова фирма послује, а летео је увек бизнис класом. На неколико задњих летова на којима сам га виђао, одлазио је у економску класе. Док смо поред покретне траке чекали кофере на аеродрому, упитао сам га да ли његова компанија не послује добро, као претходнх година, а одговорио ми је:

„Не. Управни одбор наше компаније одлучио је да више не дозвољава константна понижавања и игнорисања, које спроводи Aир Србија и да нема разлога да плаћамо и оно што не добијемо…“.

Кабинету Вучића и Кондића сам написао и да уколико не добијем одговор (Србија је већински власник Aир Србије) да ћу бити присиљен да:

На порталу koreni.rs (на кога се данас повезује 278 других сајтова) објавим све срамоте наше националне компаније.
Да ћу дописе на енглеском проследити свим бироима за продаје авио карата у Европи, као и дирекцији Етихада и њеном генералном директору.
Медијима у Шведској, Европи и свету…

Нагласио сам и да то чиним после дуго времена „чувања угледа и интереса Србије“, чији је Вучић као њен први човек у обавези да га штитити и да би требало и могао да задужи неког од поверљивх људи да на следећим линковима прочита и неколико раније написаних истина о овоме:

http://www.janic.se/?p=2073

http://www.janic.se/?p=2080

http://www.janic.se/?p=2136

Одговор није стигао ни од једног од њих.

И поред доказа о „ситној крађи“ коју Aир Србија годинама практикује, мој новац (задржан преваром) одбијају да га у моје име и у договору са мном, уплате као помоћ старима и деци: Јавним кухињама, сиромашним и болесним и по домовима смештеној деци без родитеља. То јесте, малишанима, девојчицама и дечацима као што су она деца које премијер често пред камерама милује по глави. Срамота је једне миловати, а друге гурати још дубље у њихову самоћу и тугу, а не тако ретко и у глад. Илустрације ради још да напоменем да сам у периоду од четири године ЈAТ-ом и Aир Србијом летео више од 90 пута, што показују печати у мом пасошу са аредрома Београд и аеродрома Aрланда у Штокхолму… Сигурно да је овако и са многим путницим из многих светских и Европских градова, који су летели са Aир Србијом, платили бизнис класу, а седели на климавим и селотејпом залепљеним столицама ударајући коленима у седиште испред. Колико је путника добило извињење (као што га је послао вршилац дужности генералног директора ЈAТ-а? Колико је њих добило назад свој новац? Aко саберемо колико летова недељно има Aир Србија и да је у просеку само три путника у бизнис класи по лету, а да већини није враћена разлика између плаћене цене бизнис класе и коштања економске класе, онда су од оснивања Aир Србије до данас стотине хиљада евра отишле… где и коме?

Извор: koreni.rs – Никола Јанић

 

Ознаке: Аир Србија, бизнис класа, економска класа, Никола Јанић, преваре