И поред великог броја незапослених у Србији недостају сезонски радници у малињацима, на њивама, грађевини… Дневница од 2.000 многима није довољна мотивација за брање малина. За рад у пластенику 1.200, на грађевини и до 2.500.

Прве малине у околини Ариља, Пожеге и Ужица већ су у гајбицама, берба ће ових дана бити у пуном јеку, а тада ће армија од око 10.000 надничара из свих крајева Србије походити засаде „црвеног злата“. У пољима, раме уз раме наћи ће се сељаци навикли на тежак рад, жртве транзиције из некадашњих индустријских гиганата, али и незапослени мастери, магистри, па и доктори наука, да преко руку превале бреме тешког времена.

– Ове године просек наднице за бербу малине у ужичком крају је 2.000 динара, плус три оброка и по потреби кров над главом. У почетку бербе ослањамо се на домаће снаге, а ускоро ће у засаде берачи из свих крајева Србије, од Владичиног Хана до Суботице – каже Станиша Стевановић, власник два хектара под „виламетом“. – Мени је потребно 20 берача, сваке године долазе ми углавном исти људи, али телефон звони, интересују се из свих крајева државе има ли посла.

ИВАЊИЦА

Она народна да им је дражи динар у ‘ладу, него сто на раду, изгледа да важи и за многе незапослене Ивањичане. Иако их је на Бироу више од 4.500, сезонски радници за брање малина „увозе се“ са стране.

ДНЕВНИЦА

– Брао бих малину када бих морао, али за дневницу која није нижа од 3.000 динара. Треба издржати на сунцу читав дан. То стварно није лако – каже Дејан Лојаница. То мишљење дели и Ивана Даниловић. Док Милан Поледица сматра да је у садашњој економској ситуацији то реална цена.

Ни просечна дневница од 2.000 динара, обезбеђени стан и храна, нису им довољна мотивација за рад на 40 степени Целзијуса. На локалним медијима много је огласа у којима се траже берачи.

– И прошле године смо давали добре дневнице, 2.000 динара, па и више – прича Анкица из Ивањице.

– Једва смо успели да нађемо неколико берача и дали смо им могућност да бирају, хоће ли да раде за дневницу или од процента, на килограм убраних малина 35-40 динара. Наравно да сви радници користе паузе када је сунце јако, имају освежење и све што је потребно. Храна и стан су обезбеђени.

Њеном колеги, Миленку Милошевићу из Прилика, потребно је седам-осам радника.

– Имам 80 ари малина у Даријевића реци. Ранијих година долазили су ми берачи из Нове Вароши, Крагујевца, Чачка. Дневница зависи од тога како се ко покаже, од 1.700 динара, па навише. Ради се од пет ујутру до увече. Наравно, имају стан, храну, паузе…

Према последњим подацима, под малином у ивањичком крају било је око 1.490 хектара. У међувремену засађено је можда још 500, а од града је страдало око 400. Малина је највећа ивањичка фабрика. У њој раде лекари, просветари, новинари, општинари, студенти, ђаци…

НИШ

Надница мајстора-зидара у нишком крају износи од 25 до 30, а за обичног грађевинског радника од 10 до 15 евра. Рад у пластенику – берба краставца, парадајза и другог поврћа, плаћа се 1.200 динара дневно, плус три оброка, понека флаша пива и пакла цигарета.

ЈАДАР

Надничари у лозничком и крупањском крају могу да очекују, за бербу малина, купина и вишања цену од 180 до 190 дин. по сату, а можда, код неких газда, добију и до 200 дин. Дипл. инг. Саша Нешић, угледни предузетник из Крупња, који се бави откупом и извозом воћа, каже да је цена за спремање воћњака, у Рађевини, била 160 дин. по сату. По његовим речима, нема проблема за радну снагу, која је и добро обучена за ове послове.

Када је у питању берба воћа, а сада су најактуелније вишње, засада је у оптицају цена између 15 и 20 динара по килограму обраних вишања, на шта такође треба додати храну, пиће и цигарете.

– Радне снаге и има и нема – каже један од угледнијих повртара из овог краја Хранислав Лосић.

– Многи бирају посао, а они који хоће да раде, углавном су наши мештани и људи из ближе околине.

Како смо сазнали, доста надниче радници пропалих фирми, млади су нешто мање заинтересовани, а они који на овај начин желе да употпуне кућни буџет, углавном самостално проналазе ангажовање.

– Берба јагода, која је иза нас, плаћана је 200 динара по сату – прича наш саговорник.

Надничари из лозничког краја, због велике навале и људи из суседне Републике Српске, одлазе да беру воће и по селима Мачве, пре свега у чувеном крају као што је Липолист.

Надница за помоћне раднике у грађевинским радовима је око 15 евра.

До тог посла, који траје знатно дуже од бербе воћа, није лако доћи, па многи одлазе у Београд, Нови Сад, а они који могу чак и до Русије, Катара и Азербејџана.

КРАГУЈЕВАЦ, КРАЉЕВО, ЧАЧАК, ЛЕСКОВАЦ И ЗАЈЕЧАР

Уобичајена надница на грађевинским радовима у Крагујевцу изоси 2.000 динара, мада се тежи послови плаћају и до 25 евра.

Стални надничари у пластеницима дневно зарађују 1.200 динара, док власници повремено ангажованим радницима (када су хитне бербе у питању) плаћају 15 евра.

СТИГЛО 10.000 НАДНИЧАРА

Од Нове Вароши, Бајине Баште, Косјерића и Ужица, све до Ивањице и Ариља, на сеоским улицама и у двориштима кућа ових дана живе душе нема. У малињацима је и старо и младо, сви раде по сунцу и киши да у тешким временима зараде и преживе, а заједно са мештанима у засаде „црвеног злата“ стигло је око 10.000 надничара из свих крајева Србије и Републике Српске, а има их и из Црне Горе и Хрватске. Долазе у Ариље берачи посредством агенција и омладинских задруга већ пуне три деценије, знају да само овде „расте“ сигуран динар. )

По тој цени се, прошле године, плаћала и берба воћа.

Власници мањих и средњих поседа радну снагу траже на разним стовариштима, где незапослени чекају неки посао, док власници великих имања под воћем, са самоорганизованим групама унапред заказују бербу.

Према речима пољопривредника Ранка Мијатовића (56), који у Гружи има пет хектара засада шљиве и три под другим воћем, с обзиром на број незапослених, надничара и нема довољно.

У јеку бербе тешко је наћи довољан број радника, иако се поред 15 евра дневнице, нуде и два оброка, освежавајући напици и неколико пауза, у укупном трајању од четири сата.

У зависности од врсте посла, висина наднице у краљевачком крају за сезонске раднике креће се од 120 до 250 динара по сату, или дневно од 10 до 15 евра.

Краљевачка Омладинска задруга запошљава сезонце старости од 15 до 35 година, мада по речима директора Горана Жерађанина, преко Агенције са којима задруга сарађује, могуће је да сезонски посао нађу и старији.

– Посла је мање него минулих година. Углавном посла има за грађевинске раднике и такозване физикалце. За бербу воћа сарађујемо са приватним хладњачама и у случају потребе периодично им обезбеђујемо раднике. У потрази за каквом-таквом зарадом многи Краљевчани иду у друге градове и општине када је сезона бербе воћа, али у таквим случајевима Омладинска задруга не посредује – каже Жерађанин.

У омладинским задругама ових дана влада права јагма за надничарским пословима, како на градилиштима, тако и у воћњацима у целом Моравичком округу.

Највише се за посао интересују средњошколци, који се не либе да у малињацима проведу и по двадесетак дана за надницу од око 2.000 динара, плус смештај и исхрана, само како би зарадили новац за летовање.

ПОЖАРЕВАЦ

У Пожаревцу нема омладинских задруга, па  млади, незапослени или они са малим платама нешто зараде, јесте да сами нађу ангажовање на грађевинама, молерају и у пољопривреди. Дневница за осам до 10 сати рада на њиви, најчешће на окопавању шећерне репе и кукуруза и на брању воћа и поврћа, креће се од 1.000 до 1.500 дин. уз обезбеђена два оброка. Иако све општине у Браничевском округу имају аграрне фондове или удружења пољопривредника, нико од њих не прикупља податке о понуди и потражњи у сезонским пословима, па се и сељаци и сезонци сналазе сами. Рад на изградњи објеката, плаћа се од 1.500 за физикалце, до 3.500 за квалификоване мајсторе. Лето је и сезона кречења зидова у кућама, као и фарбање столарије и постављање подова. Молери зараде од 200 до 400 евра, за стан од 50 квадрата или кућу од 100, јер се „руке“ наплаћују најмање два евра по квадрату зида.

Задругари истичу да је последњих година драстично опао посао на грађевини, али да има доста воћара који траже бераче.

– Годинама имам раднике који долазе из разних крајева Србије, посебно са југа и истока. Плаћам 2.000 динара по дану. Више волим старије, већ искусне бераче, него децу из школа, која могу да буду и неозбиљна. Тешко је наћи правог радника, који стварно може да заради надницу – рекао нам је Милован Јовановић, малинар из Драгачева.

На подручју Лесковца се надничарима за рад у пластеницима плаћа 10 евра по дану, а обавеза послодавца је и да запосленима обезбеди два оброка.

Берба воћа се углавном плаћа по килограму убраног плода.

Тако је цена за брање јагода, у зависности од њене величине, од 17 до 20 динара по килограму. Радна снага је углавном домаћа.

Власници парцела кажу да заинтересованих за рад има, али да је тешко наћи доброг и поузданог радника.

– Није проблем да дневница буде и нешто већа, када би многи који раде тај посао заиста радили онако како треба да се ради – коментарише један од повртара.

У Омладинској задрузи „Лесковац“ су нам рекли да је сезона тек почела, али да је стотинак људи већ ангажовано на тим пословима.

Њима се плаћа гарантована цена рада од 121 динара по сату, али у зависности од врсте посла дневно може да се заради и до 1.500 динара.

Произвођачи вишања у зајечарском крају задовољни су овогодишњим родом, али не и бригом државе о воћарској производњи.

Иако откупна цена није одређена, надају се да ће бити 35 до 40 динара за прву класу.

Цена вишања, међутим, одређује и цену бербе, која је у односу на раније године са 20 спала на 12 по килограму, колико плаћају приватни произвођачи, или 13 динара, колико добијају берачи на плантажама Пољопривредног добра Зајечар код Трнавца.

ПД Зајечар на површини од 70 хектара ангажовало је преко 400 радника, углавном старијих сезонаца.

– Напорно је, али исплати се, јер могу да зарадим и 2.000 дневно. Други посао немам, па морам ово да радим – каже Марија Р. из Зајечара.

ВОЈВОДИНА

У средњем Банату надничаре углавном ангажују у грађевинарству и берби воћа, ређе за копање, јер је мотику са њива „протерала“ хемија… У пластеницима – у повртарским селима Ечка, Стајићево, Бело Блато, Михајлово – газде запошљавају проверене познанике, чија је дневница 10 евра. Помоћни радници на грађевини у Зрењанину имају дневницу од 1.500 динара, док они квалификовани и вичнији зидању и бетонирању могу да зараде до 2.500.

Сезонце ангажују велики воћњаци, попут „Дијамант аграра“ из Зрењанина, Томашевца, „Био стара“ из Војводине Степе, а у току је берба вишања. Уговарање углавном иде преко организатора, предузимача који обезбеђују надничаре из околних села. Одговарају за њихов рад, који траје од шест до 16 часова. Вештији берачи могу да зараде до 1.500 динара, а углавном им дневница износи око 1.000 динара. Многи се жале да им предузимачи, по правилу, закидају и остају дужни за последње дневнице…

Недавно су две сезонске раднице из околине Зрењанина проговориле јавно о нехуманим условима рада, износећи да за осам сати рада у воћњаку једва могу да зараде 700-800 динара. Изостало је, међутим, реаговање надлежних.

У Футогу, Бегечу, Ченеју, или у Срему, у Лединцима, Раковцу, или Черевићу, местима у којима се гаји воће и поврће, надничари могу лако да дођу до ангажмана, пошто послова, посебно у летњој сезони, има доста.

Сат рада се, како објашњава Горан Пуача, председник Удружења „Футошки купус“, које окупља произвођаче овог поврћа, плаћа 150 динара, а о томе хоће ли приликом ангажовања радник добити и оброк, посебно се договара.

– Тренутно се надничари највише ангажују на берби воћа, такође и на вађењу младог кромпира и шаргарепе, а ускоро ће и „сечење“ купуса – наводи Пуача.

Извор: Вечерње новости

Oznake: dnevnice, sezonski radnik, Srbija, srpska poljoprivreda