Прочитај ми чланак
(EU Observer | Culturaliberta.files | Primeeconomics.org | „The Euro Area Adjustment: about halfway there)
ЈП Морган поручује Бриселу: „У вашим уставима насталим након победе над фашизмом има превише социјализма и време је да се они промијене!“
Европска Унија има још само неколико корака до остварења циља, а то је стабилизација еуро-зоне што је основни предуслов како би сви живели неоптерећени рецесијом и кризом којој смо мислили да се не назире крај. Додуше има једна ситница коју треба нагласити.
У надолазећем раздобљу Брисел и национални парламенти би требали (чита се: ‘морају’) донети следеће мере: ‘ограничити националне суверенитете’, ‘побољшати компетитивност’, ‘смањити дуговања настала пласирањем кредита и сектору с некретнинама’, ‘осигурати и ојачати програм докапитализације банака ‘,’ провести структурне реформе ‘,’ провести политичке реформе на националном нивоу ‘(што укључује и уставне реформе тамо где је потребно).
Све ово стоји у извештају којега су саставили експерти и аналитичари највеће америчке банке, ЈП Морган, а објављен је под именом “The Euro Area Adjustment: about halfway there или у преводу: ‘На пола пута до нормализације еуро-зоне’.
Није посве јасно због чега би ЈП Морган био компетентнији од европских аналитичара и бриселских технократа који су добро упознати са узроцима и последицама кризе у евро-зони и свиме оним што су са собом донеле њихове ‘мјере штедње’, а о чему смо више пута писали. Једино објашњење је да ЈП Морган кроји политику Европске Уније и с две тачке свог извештаја (ограничење суверенитета и уставне реформе) нам поручује:
‘Европљани, ваши национални устави који су настали након победе над фашизмом данас су неупотребљиви. Показују снажан социјалистички утицај, преоптерећени су заштитом радничких права и правима на протесте и они морају бити промењени! ‘
Документ је објављен крајем маја и од самог почетка је био јаван, али је био доступан углавном клијентима и инвеститорима који користе услуге банке ЈП Морган. Наравно да је тешко задржати у тајности такво што, јер је посве неприхватљиво да једна банка (која чак није ни европска, а и да јесте, то ништа не мења) задире у суверенитете земаља чланица Европске Уније.
„Никада до сада нисам чуо да су се банкари (у политичком смислу) усудили изјавити нешто тако грубо, као што је то учинио ЈП Морган у њиховом извештају “The Euro Area Adjustment: about halfway there од 28 мај 2013″., Изјавио је Leigh Phillips, економски аналитичар који је први омогућио јавности да се упозна са садржајем контроверзног документа, за EU Observer.
На 16 страница документа се стручним речником описује политичка и финансијска ситуација у земљама чланицама еуро-зоне и дају се савети клијентима банке, но иако је документ састављен као извештај намењено клијентима, лако је препознати скривене поруке које садржи. Студија је подељена у више поглавља, која се могу да интерпретирају као етапе (‘јоурнеи’) или пут који треба да прође како би се постигли зацртани циљеви.
Извештај започиње с поделом потребних реформи у евро-зоне у две фазе. У првом се делу наглашава како европске земље морају да проведу институционалне реформе, а у другом се описује став и отпор појединих земаља према таквом предлогу, а то су експерти ЈП Моргана описали ‘као проблем који је већ постојао приликом уласка појединих земаља чланица ЕУ, а негде је избио за време кризе ‘.
У том се смислу посебно спомиње Немачка као најјача земља, те као ‘она која даје ритам којим ће се спроводити реформе’. Дакле, Немачка је та која одлучује како ће се Европа да супротставља кризи и она захтева ‘да проблеми појединих чланица не стварају препреке на путу ка заједничком циљу’. Немачка би као највећа сила требала да решит тај проблем пре но што ЕУ уђе у један нови облик заједништва.
Тешко је за поверовати да се Немачка случајно понаша управо онако како то наводе експерти из ЈП Моргана и како без икаквог супротстављања свима намеће своју вољу, осим Великој Британији која и није у евро-зони, те понекад Француској чији је нови председник нашао начина како да успори демонстрацију силе Берлина над Паризом.
У документу се описује сва комплексност у спровођењу најмање шест етапа у на путу ка опоравку, а оне су, као што смо навели: ‘ограничити националне суверенитете’, ‘побољшати компетитивност’, ‘смањити дуговања настала пласирањем кредита и сектору с некретнинама’, ‘ осигурати и ојачати програм докапитализације банака ‘,’ провести структурне реформе ‘,’ провести политичке реформе на националном нивоу ‘(што укључује и уставне реформе тамо где је потребно).
Када се мало боље погледа, овде није реч о никаквој ‘комплексности’, нити ‘етапама на путу ка …’, овде је реч о правом програму за масовно уништење народа и држава.
Одмах по објави извештаја су европски аналитичари (како не би потјерали америчке улагаче) почели изјављивати ‘како је у неким деловима Европске Уније дошло до позитивних помака, а у другим деловима је процес промене тек започео и како се дошло на пола пута’.
Мора да се нагласи како овај документ, који је прецизно разрађен план за трансформацију Европе, ни једном једином речју не спомиње народе и оно што су већ претрпели како би се стигло ‘на пола пута до остварења циља’. Оно што нас још чека тешко је и замислити, као и оно што ће Европљани претрпети да би евро-зона постала економски и политички компатибилна са прохтевима и жељама инвеститора који овде желе да оплоде свој капитал.
Идејни зачетници свега засигурно нису пар експерата, потписника извештаја. Њихова је улога била да кажу до које је тачке дошао план трансформације евро-зоне и што је потребно да урадите да би се он што пре привео крају. Ако се запитамо: ‘Где је рођен овај план, ко га је осмислио и ко га подржава?’, То ћемо сазнати када нађемо одговор на питање: ‘Ко има користи од њега?’.
Посве смо сигурни да од њега никакве користи неће имати европски народи, који већ сад (на пола пута) нису одушевљени чињеницом да наши национални парламенти извршавају диктат Берлина као најјаче земље и једине која је способна предводити све остале на путу у бољу будућност.
У извештају се осврнуло и на земље које су изашле ‘из диктатуре у којима устави имају снажан утицај социјализма, али којега су промовисале и левичарске странке након пораза фашизма’.
‘Политички системи широм земаља чланица на периферији ЕУ приказују више следећих карактеристика: слабу извршну власт, централну државу, превише уставом гарантованих радничких права. Даље, то су системи који потичу политички клијентелизам, прешироко се тумачи право на протесте, не желе се спровести реформе како би се задржао политички статус куо и сви ови недостаци узроке имају у политичком наслеђу које треба мењати како би се изашло из кризе ‘, стоји у документу ЈП Моргана за чије смо експерте ‘исувише социјалсти како би ови простори јамчили профит њиховим клијентима који желе уложити свој капитал’.
