Прочитај ми чланак
Енергетска клацкалица између Америке и Русије за превласт у снабдевању гасом Европе, ових дана прелила се и на нашу земљу. Готово да не прође дан да САД не понуде Балкану, али и конкретно Србији, гас из својих шкриљаца који би преко Атлантика стигао на хрватско острво Крк, а одатле и код нас. Друга западна опција је и „Јужни коридор“, гасовод из Азербејџана о којем се годинама говори.
За то време, Русија подробно обавештава свет, па и Србију, о зацртаним трасама свог новог „Турског тока“ и оставља могућност да се наша земља прикључи на ове цеви. Русија и Турска су утврдиле трасу гасовода „Турски ток“ територијом те земље, која је истовремено повећала захтев за испоруку гаса тим гасоводом, са 14 на 16 милијарди кубних метара годишње.
– Почетак гасовода је на руској обали у близини Анапе и иде испод Црног мора – кажу у „Гаспрому“. – Тачка уласка на копно ће бити у близини села Кајакој, а испоруке гаса турским потрошачима ће бити у области Лулебургаза, док је излазна тачка на турско-грчкој граници око Ипсала. Прелиминарни рок завршетка изградње прве линије је децембар 2016. године.
Америчка опција, о којој се говори од почетка године, јесте течни гас из шкриљаца, који би стизао преко Хрватске и Мађарске, а услов за то је изградња терминала на острву Крк. За изградњу овог гасовода, процењује се, треба око годину дана, а наша земља би морала да обезбеди цеви из Мађарске. Више година за иградњу потребно је за другу западну опцију – гасовод из Азербејџана, чија се изградња констатно одлаже. Овај цевовод, назван „Јужни коридор“, ишао би кроз Грузију и Турску до Грчке, а један крак би се одвајао за Бугарску, где би Србија могла да га преузме. Рок за изгадњу „Јужног коридора“ је 2018. или 2019. година.
Обе опције за Србију имају једну јасну „фалинку“. Сваки цевоводни ток са собом не носи и план за други ток – новца.
Нико се не нуди да Србији и финанијски помогне – каже Војислав Вулетић из Удружења за гас. – Сви помињу опције за нашу земљу, а свака од њих подразумева да сами изградимо гасовод до неке суседне државе која ће добити гас. Испада да нам нуде енергенте, а све ће то Србија сама морати да плати. Једино је „Јужни ток“ за нас имао затворену финансијску конструкцију.
ГРЧКА ТАЧКА
И амерички „предлог“ гасовода из Азербејџана и руски „Турски ток“ имају заједничко – грчки чвор. Наиме, Русија се водила логиком да ако Европа не прихвата њихов гасовод, они ће га изградити на граници Европске уније – између Грчке и Турске. Код гасовода из Азербејџана, идеја је да он иде за Италију, али да се направи складиште у Грчкој на које ће Балкан и западне земље моћи да се прикаче.
(Вечерње новости)
