Да ли ће успети аморфна међународна организација као што је ЕУ да стекне обрисе државности, да постане протитип некаквих Сједињених Европских Држава?
Идеја није превише популарна.

Свака земља се држи свог суверенитета. Али процес, макар и еволуциони, тече: јединствено европско држављанство, границе у оквирима Шенгенског споразума, јединствена валута у зони евра. А данас је на дневном реду и формирање Банкарског савеза.

Пројекат су по хитном поступку припремали високи умови Европске комисије. Прво су планирали да остваре замисао из 2014. године. Али криза притиска и презентација је заказана већ за 12. септембар ове године. Суштина идеје је да се банке интегришу у јединствени финансијски систем. Предвиђена је наднационална контрола кредитних установа (посебно будно банака зоне евра), како не би смањивале ниво сопственог капитала, не би издавале лоше кредите, испуњавале услове којима је условљена банкарска подршка. Прекршиоце општих правила чека строга казна. Али најважније је што је нађен волшебни начин да се не множе дугови проблематичних земаља. Ради тога је планирано да се антикризна помоћ уплати директно банкама, а не владама.

Да ли је зона евра спасена, пистали смо саветника министра за економски развој РФ, главног економисту АФК Систем Јевгенија Надоршина:

Формирање банкарског савеза и јединственог регулисања неће довести до тога да дугови одједном испаре. Проблем ће морати да се решава годинама, а можда и деценијама. Али постојање банкарског савеза, наравно, ублажиће ситуацију. Јер Шпанија, Италија, Грчка, Португалија осећају тешкоће не само са државним финансијама. У лошем су стању и њихове кредитне установе. Како би се решили ови проблеми потребан је регулатор. Његово одстуство је увек било слабо место зоне евра. Зашто се раније нису позабавили стварањем таквог механизма? Сви су хтели да сачувају суверенитет. Али зар је то могуће за земље са јединственом валутом? Ушавши у зону евра, оне су одмах изгубиле део овлашћења у спровођењу сопствене кредитно-новчане политике. Штета само што нису предале више функција јединственом центру! Тада би валутни савез био мање осетљив на кризу. А данас његови учесници просто немају избора.

Стање банкарског система ће надгледати, јасно је, ЕЦБ. Ангела Меркел је већ предложила да се ограничи моћи европског посматрача надзором над свега 25 системских банака. Коначни облик пројекта ће бити јасан до децембра, до самита ЕУ који ће га, како се претпоставља, утврдити. Зато се већ данас добро види општи правац развоја јединствене Европе. Економска интеграција ће повући за собом и политичку, сматра шеф сектора за евроинтеграције Института за међународну економију и односе РАН Сергеј Уткин:

Смер  интеграцију постепено јача. Али то је противречни процес, он не тече излазном линијом, као на графикону. Мада ефекат преливања, када удруживање у једној области повлачи за собом удруживање у другој, постоји. За пристанак свих на тешњу политичку интерграцију биће потребно време. Мислим да ће бити изабран технократски пут зближавања преко економије, без гласних речи и што је најважније, без идеологизованих појмова „федерација“, „конфедерација“. У наредних 10 година ми их нећемо чути.

А главни европски скептик, Чешка, залаже се категоричи против придруживања Банкарском савезу. Плаши се, као увек, још веће унификције ЕУ. Али да ли ће она и даље идејно кочити евроинтеграцију када Вацлав Клаус напусти Прашки град? Први директни општи избори за председника Чешке биће одржани већ у јануару наредне године.

(Глас Русије)