Pročitaj mi članak
Хрватска се налази под великим притиском ЕУ да не потпише нови међудржавни уговор око гасовода Јужни ток, пише загребачки Јутарњи лист.
Како пише у поверљивим документима Владе Хрватске у којима се детаљно разматра садашња хрватска позиција око градње гасовода Јужни ток, притисак Брисела је да се не потпише нови међудржавни и акционарски уговор којим би се регулисали односи и права око градње гасовода, и то пре уласка Хрватске у ЕУ.
Реч је о 3.600 километара дугом гасоводу којим би се гас из Русије допремао у Европу и требао би да почне са градњом крајем ове године. Према поверљивом владином документу у коме се разматра позиција Хрватске у односу на овај пројекат, представници Гаспрома, најпрофитабилније компаније на свету, чији профит иде уместо у приватне руке, у буџет Русије, у разговорима са представницима хрватске Владе и државне компаније Плинакро траже да се горе наведени документи потпишу дословно иза леђа Европске комисије која се томе противи јер сматра да сви досада потписани међувладини уговори с Гаспромом и Русијом нису у складу са ЕУ законодавством, преноси Сеебиз.хр.
Па тако и уговор, који је 2010. године у Москви са руским министром енергетике, потписао тадашњи министар привреде Ђуро Попијач. Наиме, руски представници уверавају хрватску страну како би нови међудржавни уговор био изнад права Европске Уније када Хрватска постане њена чланица у јулу 2013. Састављачи документа Владу упозоравају како то није истина те да Хрватска у тим разговорима мора да буде изузетно опрезна с обзиром да је под мониторингом и да пре уласка у Унију Хрватска мора мењати све међудржавне уговоре који нису у складу са правним тековинама ЕУ-а, тзв. акуи.
Штавише, тврде да би попуштање Русима могло зауставити планирани улазак Хрватске у Унију. Битно је рећи да је овај поверљиви документ састављен само пре нешто више од два месеца, у јуну 2012.
Да Европска комисија помно прати потезе хрватске Владе у вези Јужног тока показује податак из овог владиног документа у којем стоји да је досад одржано неколико састанака на ову тему и Европска комисија је од Хрватске затражила пуну сарадњу.
Хрватска позиција у односу на гасовод Јужни ток поново је постала занимљива јер је доведена у питање већ раније договорена магистрална траса гасовода. Она је требала пролазити од Русије, испод Црног мора до Бугарске, па кроз Србију, Мађарску, Словенију до Аустрије.
Али према последњим информацијама траса кроз Мађарску је такође доведена у питање јер тамошња Влада засада одбија потписати измењени међудржавни уговор с Гаспромом због ЕУ. Упућени кажу да Русија тражи алтернативу траси гасовода. У том случају Хрватска је Русији алтернатива, али уз услов потписа новог међудржавног уговора. О томе је, како сазнаје Јутарњи лист, Радимир Чачић, потпредседник Владе Хрватске разговарао у Москви.
Владимир Путин је као председник Русије пре шест година нудио пролазак гасовода Јужни ток кроз Хрватску, но влада Иве Санадера за то није имала слуха. Наиме, идеална и најкраћа траса гасовода је од Бугарске, преко Србије, Хрватске, Словеније до Аустрије па од Хрватске директно до Италије.
До преокрета је дошло у марту 2010. године када је тадашња премијерка Јадранка Косор отишла у Москву на састанак с Владимиром Путином. Тада је потписан Споразум о уласку Хрватске у пројекат гасовода Јужни ток. Али реч је била тек о споредном, а не транзитном правцу Јужног тока. Разлика је велика. Проласком транзитног правца земља кроз коју пролази правац наплаћује транспорт гаса, а са споредним правцем добија тек још један извор увозног гаса. Тада је и договорено оснивање заједничке компаније између Гаспрома и Плинацроа која ће бити у 50-процентном власништву тих двеју тврки. Две године након посета премијерке Косор Москви ствари су се потпуно и драматично промениле.
Европска комисија упозорава Мађарску, Словенију, Бугарску, и Италију, као чланице Европске Уније, да њихови међудржавни уговори са Русијом нису у складу са ЕУ законодавством. Европска комисија као решење нуди типски уговор који би чланице Уније склопиле са Русијом или уговор између Европске Уније и Русије који би регулисао односе у пројекту Јужни ток. Разлика између таквог типског уговора и уговора који нуди Русија, свакој земљи појединачно, је у томе што држава потписница мора за сваку своју одлуку да се консултује са Бриселом, односно не може тражити од Русије посебне услове и преференцијале без одобрења ЕУ. Међутим, Русија искључиво жели да потпише уговор са сваком земљом појединачно, а не са Бриселом, који би у случају типског уговора био стални арбитар између ње и држава чланица конзорцијума Јужни ток. У том контексту треба разумети притисак ЕУ на Хрватску и Мађарску да не смеју потписати никакав уговор са Русијом, у вези Јужног тока, ако желе да остану или постану чланови Уније.
(Јутарњи лист)
