Прочитај ми чланак

Земљаци у Швајцарској стрепе за посао због јачања франка

0

477378_011702c1_f

Одлука Швајцарске централне банке да одустане од ограничавања паритета од 1,20 франака за евро погодила је не само грађане у Србији, који имају кредите у швајцарцима, већ и наше људе који живе у Швајцарској. Како су испричали за „Вести“, швајцарски дијаспорци страхују да би могли да остану без посла, али у јачању франка виде и добру ствар – јефтинију робу у ЕУ.

Жика Зарић, који живи и ради у Лугану у Швајцарској, каже д асе одавно зна да та земља не може да издржи вештачки курс од 1,20 франака за евро.

– Некад мора да пукне и ето десило се то што је морало да се деси. За Швајцарску то не ваља јер је аутоматски постала скупа земља, а с тиме пада и посета туриста, извоз и друге ствари. Вероватно ће доћи и до отпуштања радника у многим компанијама, па чак и до затварања неких фирми. За нас који радимо у Швајцарској биће боље јер ће роба из Европске уније да нам буде јефтинија, поготово онима који иду преко границе да купе прехрамбене производе, али и и друге ствари.

С њим се слаже и Здравко Живановић из Сент Галена.

– Ово се морало десити кад-тад. Што се тиче Срба који раде у Швајцарској, за нас је то веома добро јер је поскупео франак у односу на динар. Једино што сада не знам како ће се понашати динар према евру, али вероватно ће остати исти однос. Због раста вредности франка мењаће се много тога у Швајцарској, догодиће се откази, смањење плата и извоза, опашће туристичка посета. У сваком случају, мислим да обичан свет нема превише разлога за славље. Само шпекуланти могу да се радују – каже Живановић.

Куће на добош

Зоран Павловић, економски аналитичар, рекао је да ће раст франка представљати огроман проблем.
„То ће поново погодити наше људе у целом региону који су узели кредите индексиране у францима као средства гаранције. Биће то такав удар да људи неће моћи да враћају кредите, па ће остати без кућа и станова“, рекао је Павловић и додао да банке неће одустајати.

И док с земљаци у Швајцарској забринути за посао, Срби у матици брину како ће отплатити кредите у швајцарцима. Стручњаци упозоравају да паника клијентима није добар савезник. Али је паника разумљива. У Србији имамо 23.000 кредита индексираних у францима, у Хрватској чак 60.000, док их је у БиХ приближно 10.000 са таквим зајмовима.

– Данас је сигурно паника на светском тржишту и на тржишту некретнина и код нас. Сви они који имају кредите у „швајцарцима“ су у проблему, али мислим да од данас па у наредних неколико дана није паметно радити било шта – каже експерт за некретнине Александар Кон.

У удружењу Ефектива из Београда кажу да клијенте чека тужба ако одустану од отплате кредита и да није ни најбољи тренутак за продају некретнине.

Вести из Швајцарске изазвале су лавину незадовољства међу корисницима кредита везаних за франак у БиХ. Из сарајевског Удружења корисника кредита Швајцарац кажу да је ово удар на живот људи и да ће се свим силама трудити да заштите кориснике кредита у БиХ.

– Удружење ће предузети све законске мере које су у нашој моћи. Имамо 4.000 тужби пред судовима у Бањалуци, Мостару и Сарајеву. Од тога, имамо 40 правоснажних пресуда у Мостару, а ниједну још на кантоналном нивоу – рекао је Салих Поздер, заменик председника овог удружења.

Паника: У Србији, БиХ и Хрватској угрожено 100.000 корисника стамбених кредита

Удружење Ефектива затражило је од надлежних органа Србије да се одмах уради фиксирање курса на износ од 102 динара за један франак. На тај начин, како се наводи из тог удружења банкарских клијената, корисницима кредита омогућило би се да своја задужења отплаћују у нормалним околностима.

Профитери из зоне евра

Швајцарци су похрлили у мењачнице како би профитирали од јачања националне валуте.

„Као да је поново Божић! Вест сам чула јутрос и тако сам срећна“, рекла је 28-годишња медицинска сестра Ванеса у дугачком реду испред мењачнице у Женеви.

Ванеса је једна од 280.000 који раде у Швајцарској, али живе и плаћају рачуне у чланицама зоне евре попут Француске, Немачке или Италије. Управо су људи у пограничним деловима највећи добитници скока франка.

„У складу са ситуацијом наглог јачања курса швајцарског франка, насталом као последица одустајања Централне банке Швајцарске од његовог лимитирања на 1,2 према евру, што је проузроковало раст вредности франка за скоро 20 одсто, тражимо хитну реакцију државних органа, Народне банке Србије и Удружења банака“, наведено је у саопштењу.

Идеја српских дужника одавно је да се обави конверзија кредита из франка у евро, али по курсу који је важио на дан исплате кредита. Од тога, разуме се, нема ништа. Никада банке неће пристати да своју рачуницу сведу на време када је франак вредео 50 динара као у јануару 2008. Дотад се људи хватају за главу. Рата од 300 франака прекјуче износила нешто више од 30.000 динара, док је јуче та рата већ 36.000 динара. Корисник који је банци дуговао 60.000 франака пре овог скока, што је јуче било око 50.000 евра, сада банци дугује 60.000 евра.

Банкари у Србији сматрају да је овакав потез Централне банке Швајцарске очекиван. Српска народна банка у међувремену удара хладне облоге грађанима и тврди да „домаће девизно тржиште није било значајније уздрмано данашњим турбуленцијама из међународног окружења, али имајући у виду актуелна кретања, Народна банка Србије ће пажљиво пратити промене вредности највећих светских валута и настојати да умањи преливање негативних последица на домаће тржиште“.

Ово није први пут да франак нагло ојача. Слично се догађало 2010. и 2011. године. Тада је Европу тресла криза у Грчкој и у питање је био доведен и сам опстанак зоне евра. У страху од „евра на клацкалици“, грађани, банке и компаније појуриле су да купују франке. Швајцарска је оклевала да реагује годину дана, да би на крају наштампала више од 250 милијарди франака. Разлог је једноставан – скуп франак значи и скуп извоз из Швајцарске и поскупљење свих услуга странцима у Швајцарској.

Пресудио долар

Код доношења одлуке Централна банка Швајцарске се руководила проценом да је прецењеност франка смањена и да је привреда способна да се прилагоди тренутним тржишним условима. Притом, слабљење евра у односу на долар утицало је и на слабљење франка према америчкој валути, што је по мишљењу Централне банке Швајцарске био додатни разлог да се прекине с одржавањем минималног нивоа девизног курса.

 

Vesti onlajn