Прочитај ми чланакСавезна Влада у Берлину одговорила је на обиман упитник посланика Зелених о стању људских права у Србији.
Зелени сматрају да Србија не треба да буде „земља сигурног порекла“.
Игра је ироније да је управо један политичар немачких Зелених одлучујуће утицао на то да Србија и комшијске земље такозваног Западног Балкана буду проглашене „земљама сигурног порекла“.
Јер Зелени се деценијама боре против начелног проглашавања земаља „сигурним“, тврдећи да су прогон и дискриминација теоретски могуће у свакој земљи света. Другачије је мислио покрајински премијер Баден-Виртемберга Винфрид Кречман када је 2014. дао свој благослов у Већу немачких покрајина (Бундесрат). Наиме, Зелени су у том већу могли да стопирају закон који је усвојио Бундестаг у којем су Зелени у опозицији.
Прошло је две године откако су Србија, Македонија и БиХ стављене на листу, а годину дана откако су ту додате Албанија, Косово и Црна Гора. То значи да службеници немачког Уреда за миграције и избеглице захтеве за азил дошљака из тих земаља од почетка сматрају „очигледно неоснованим“ и о њима одлучују (читај: одбијају их) по убрзаном поступку. Депортацију при томе не одлаже ни евентуална жалба суду. То је био практичан начин да се смањи број тражилаца азила који стижу у Немачку са Балкана.
Посланици Зелених до данас се нису помирили са том одлуком па траже да Савезна влада, у складу са препорукама ЕУ, сада поново размотри стање у тим „сигурним земљама порекла“. У среду (12.10.) су Фолкер Бек и Луизе Амтсберг, посланици Зелених задужени за миграциону, односно избегличку политику, затражили од власти да скину Србију и БиХ са листе сигурних земаља: „Сврставање Србије у земље сигурног порекла било је и остало погрешан сигнал. Стање људских права је тамо и даље прекарно“, пишу то двоје посланика у заједничкој изјави. То закључују из одговора Савезне владе на обиман упитник који су као посланици поднели.
Нема државног прогона
Одговори на 60 питања о Србији протежу се на 22 куцане странице. Немачка влада поручује да стање људских права у Србија генерално одговара „међународним стандардима“, да је дискриминација забрањена Уставом, да су усвојени бројни закони који штите људска права те да је контрола укотвљена у институцији Заштитника грађана. Према сазнањима званичног Берлина, нема доказа да је нека етничка, религијска или социјална група у Србији систематски дискриминисана или прогоњена, нити да државни органи неку групу циљано остављају без заштите закона.
То не значи да је ситуација ружичаста: „У српској јавности се непромењено могу уочити задршке и предрасуде према припадницима одређених мањина (Роми, Албанци, Бошњаци)“, стоји у одговорима. „Постоје појединачни физички и вербални напади против религијских група, као и вандализам. Приметне су и антисемитске радње и ширење одговарајућих написа.“ Савезна влада позива се и на последњи извештај омбудсмана према којем је његова канцеларија примила 16 притужби због „повреде религијских права“.
Бројни проблеми ромске заједнице
Према сазнањима немачке Владе – која на том пољу махом потичу од УНХЦР-а – 80.000 Рома живи у „неформалним насељима“ која Србија треба да легализује како је предвиђено Акционим планом за поглавље 23 приступних преговора са ЕУ. Тренутно, пише, има 600 таквих дивљих насеља са више од сто становника, од којих 30 одсто нема водовод, 33 одсто није прикључено на електроенергетску мрежу, а 40 одсто на канализацију. Само 85 одсто ромске деце похађа (обавезну) основну школу, само 22 одсто иде у средњу школу, а према последњем попису, само 0,4 одсто њих има високу стручну спрему.
„Припадници ромске заједнице у принципу имају приступ свим државним институцијама и услугама уколико су регистровани са сталним местом пребивалишта. Међутим у пракси се регистрација испоставила као озбиљна препрека за приступ социјалним давањима, здравственој нези, образовним установама и стамбеном простору“, наводи се. Београдска власт стога теоретски омогућава Ромима приступ свему побројаном и уколико нису уредно пријављени, али у том случају морају да потпишу изјаву да припадају ромској мањини и да наведу тренутну адресу.
Што се тиче социјалних група, немачка Влада наводи да су „према извештајима невладиних организација у Србији чести случајеви породичног насиља које је усмерено против жена и деце. Савезна влада нема поуздане податке о учесталости. Кривично-правно процесуирање насиља над женама се у пракси испоставља као тешко јер жртве често из страха од освете или стигматизације не желе да дају исказе надлежнима. Такође према извештајима невладиних организација, деца су погођена принудним радом, просјачењем и проституцијом.“
Даље се наводи да је у Србији широко распрострањена хомофобија. „Утицајна Српска православна црква стриктно одбија хомосексуалност. Тај одбојни став налази се и у неким школским уџбеницима. Хомофобија десно-националних група понекад води насиљу“, што је илустровано нападом на активисту Бобана Стојановића 22. августа ове године. Немачка влада сматра да београдска власт предано ради на побољшању и имплементацији Закона о забрани дискриминације из 2009. Уз то, од 2012. квалификација неког напада као „злочина из мржње“ може бити отежавајући фактор за починиоца при изрицању казне.
Лоше стање медијских слобода
На питања Зелених о стању у медијима, немачка Влада указује на извештај ЕУ из прошлог новембра према којем „у Србији још нису остварени услови за пуно коришћење права на слободу мишљења. Знатан проблем остаје економска зависност медија од оглашавања. Расподела огласа великим делом се одвија преко ПР-агенција блиских држави или влади. Упркос реформисаном законодавству на овом пољу и даље је мањкава транспарентност власничке структуре медијских предузећа. Ови фактори ограничавају фактичку независност и контролну функцију медија и воде аутоцензури. До сада у Србији нема укупног схватања медија као четврте гране власти. То је показала и изложба Нецензурисане лажи коју је у јулу 2016. Организовала владајућа партија СНС. Ту су у једној београдској галерији била изложена 2.523 медијска прилога који су се критички бавили радом премијера.“
Додаје се да се „повремено чују оптужбе да су припадници опозиције у већој мери погођени истрагама због корупције. Тако је српска полиција 2015. у склопу две велике полицијске акције (операције Резач и Скенер) у виду јавног спектакла ухапсила 140 особа због сумњи у корупцију и финансијски криминал. Акцијама су највећим делом били погођени припадници опозиционе партије, али и они из једне мање владајуће странке. Тих 140 хапшења довело је до свега три кривична процеса.“
На питање Зелених о томе шта Немачка конкретно чини да би помогла Србији у превазилажењу бројних мањкавости, Влада одговара да је од демократских промена 2000. у Србију уложено 1,6 милијарди евра у виду развојне сарадње. То је учињено кроз бројне пројекте Друштва за међународну сарадњу (ГИЗ) и на друге начине.
