Pročitaj mi članakU Srbiji zbog zagađenja vazduha prevremeno umre oko 10.000 osoba godišnje, rekao je Vladimir Đurđević iz Meteorološkog instituta, pozivajući se na dokument Program zaštitite kvaliteta vazduha.
Он је рекао да према WЕМ сценарију, који предвиђа само поштовање домаћих правила о загађењу ваздуха, међу којима и Национални план о смањењу емисија, који се односи само на одсумпоравање у термолелектранама и на велика ложишта (не и индивидуална ложишта и аутомобиле), број смрних случајева би био мањи за 2.400.
Pixabay (Ilustracija)
Ђурђевић је истакао да би, у случају да се примени сценарио WЕМ C, што је сценарио без прекорачења дозвољених граница за одређене честице, умрло још 1.972 особе мање у односу на WЕМ сценарио, а број умрлих од загађења ваздуха би пао на 5.041.
За четвртину смрти због загађења ваздуха одговорна је искључиво држава, јер је она надлежна да донесе мере за термоелектране и велика ложишта.
Представник Националне еколошке асоцијације (НЕА) Миленко Јовановић рекао је да се од октобра до марта увек јавља повишено загађење ПМ честицама.
Извештај о квалитету ваздуха, како је навео Јовановић, показује да се стање није променило и да то показује да институције задужене да смање загађење ваздуха не раде свој посао.
Јовановић је истакао да је сумпор-диоксид, као супстанца у концентрацијама штетним по здравље, елиминисан у Европи, али да је у Бору забележена и 25 пута већа концентрације од предвиђеног максимума, као и да су прекорачења ПМ 10 честице измерена на 25 од 46 мерних места, а да је у Смедереву на мерном месту прекорачења било 148 дана за годину дана.
Професорка Драгана Ђорђевић са Института за хемију, технологију и металургију истакла је да се 70 одсто елекртричне енергије добија из прљавог угља – лигнита и да се у Србији годишње спале 32 милиона тона тог угља.
Како је рекла, од локалног лекара чула је да је у Бору и Мајданпеку 16 одсто становништва болесно од неке врсте канцера.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 4, 2021
