Pročitaj mi članakAli, šta se zapravo dešava, ne samo u Srbiji, sa vremenskim prilikama i zašto imamo sve toplija leta na Balkanu, ili barem periode koji su izuzetno vreli
Клима се видљиво променила и у то су нас уверили и тропски таласи, али и олује и непогоде које су нас задесиле широм Србије већ неколико пута и то пре званичног почетка лета.
FOTO: Youtube
Колико ће се клима тек мењати, хоћемо ли убудуће у Србији морати да се навикавамо на то да практично живимо као у тропским пределима – да ћемо ићи из екстрема у екстрем, од топлотног таласа са температурам од преко 40 степени Целзијусових до наглих обрта праћених олујама, орканским ветровима, снажним пљусковима и непогодама? По свему судећи, хоћемо.
Стиже нови топлотни талас
За почетак, наши стручњаци најављују у Србији дуго топло лето и тек што смо предахнули од несносних врућина, метеоролог Марко Чубрило каже да већ од данас, следе максимуми од око +35 степени Целзијуса. Према његовим прорачунима, после топлог петка, викенд би био локално нестабилан уз мање освежење, али већ у недељу ће поново бити топло.
„Луцифер“ и утицај људи
Али, шта се заправо дешава, не само у Србији, са временским приликама и зашто имамо све топлија лета на Балкану, или барем периоде који су изузетно врели, објаснили су стручњаци Холандског краљевског метеоролошког института још 2017. године, док је о истој појави прошле године објашњење стигло из Метеоролошке службе Велике Британије Мет офис.
Наиме, медији су пренели да климатолози упозоравају Европљане на повратак „Луцифера“, топлотни талас који изазива температуре више од уобичајених и због којег се дешавају пожари и економски губици од јуна до августа.
У Европи температуре и до 50 степени
Гасови попут угљен-диоксида који се ослобађа сагоревањем фосилних горива, задржавају топлоту у атмосфери и загревају планету, а Британци су пред крај прошле године поручили да би стари континент могао да трпи температуре и близу 50 степени сваке године до краја овог века уколико се не предузме хитна акција да се смање емисије штетних гасова које изазивају ефекат стаклене басте.
Имаћемо „Луцифера“ сваке године
Таква врућина у Европи се може очекивати једном у сваке три године као последица глобалног загревања које је Земља већ претрпела. Уколико се не предузме драстична акција, ризик од рекордних врућина наставиће да расте у деценијама које долазе.
До 2100. године, ако свет не предузме брзу акцију да се смање штетне емисије, Европу чекају таласи врућине попут „Луцифера“ сваке године“ – навео је „Мет офис“.
– Опасне климатске промене су већ са нама… ако погледате на 48,8 степени Целзијуса у Европи и 49,6 у Канади и шта је дошло са тим – пожари, последице по људско здравље, пољопривреду – то је сада са само нешто преко 1 степен Целзијуса глобалног загревања. Са даљим загревањем, само ће се погоршати – рекао је “Индипенденту” професор Питер Стот, аутор анализе и водећи научник за екстремно време „Мет офиса“, на маргинама Климатског самита Цоп26 у Глазгову.
У Србији следи једно од најтоплијих лета икада
Климатолог професор др Владимир Ђурђевић је изјавио недавно за медије да “Србију и Београд очекује једно од најтоплијих лета које се икада догодило код нас”. Нагласио је да сви морамо да се навикнмо на нову климу и климатске промене, које у нашем региону напредују брже него у остатку света.
Гостујући у тв емисији климатолог Ђурђевић је подсетио да смо већ у мају имали топлотни талас, а биће их дупло више. Открио је због чега су климатске промене упалиле „црвени аларм“ у свету и најавио да нас у годинама и деценијама које следе очекују све видљивије промене климе.
Према његовим речима, ураган Агата, који је опустошио југ Мексика, класичан је ураган, који погађа обале Америке и Централне Америке, али, први пут се дешава да ураган буде тако снажан у мају, јер обично почињу у јуну и најјачи су касније током лета.
– Већ у мају смо и у Србији имали топлотни талас, а обично се то дешавало касније, од јуна па надаље. Ствари су се мало истумбале, имамо све више топлих периода. Како буде пролазило време промене ће бити видљивије. Лето ће бити све дуже, почињаће све раније, а завршавати се све касније. Пратимо и друге параметре као што је дужина вегетационог периода биљака, периода када су активне, и он се већ проширио за двадесетак дана – рекао је професор Физичког факултета у „Уранку“.
Верује да ће будућа клима бити значајно топлија и каже да се већ сада на основу мерења зна да имамо дупло више топлијих таласа у Србији, а у наредних 20 до 30 година они ће се удвостручити.
– Интензивираће се екстремне меторолошке појаве у свету попут олуја које ће постати разорније, имаћемо екстремне падавине, суше ће постати чешће и интензивније. Раније су се суше дешавале једанпут у десет година, а до 2050. дешаваће се два до три пута у деценији. То су суше у којима изгубите целу пољопривредну сезону. Ми смо имали пример такве суше 2012. године када је род кукуруза умањен 50 одсто, а значајно се смањио и квалитет рода – рекао је Ђурђевић.
Изјавио је да је тренутно у Источној Африци велика суша, на граници потпуне хуманитарне катастрофе.
– Али, пошто је сада сав фокус на рату у Украјини, о томе нико не говори. Месецима траје суша, УН покушава да освести државе и владе да помогну, али све очи су упрте на исток Европе. Екстремни климатски услови повећавају тензије у друштву и доводе до криза, рецесије… – каже Ђурђевић и подсећа да се претходних дана Србија суочила са градом и невременом и неопходна је заштита у пољопривреди, превасходно у воћарској и повртарској производњи. Први корак је осигурање усева, али код нас то никако да постане пракса, уз коришћење противградних мрежа.
– Нећемо доћи до тога да временски услови буду толико неповољни да нећемо имати хране, односно да ћемо због невремена губити усеве и род, али до краја овог века такав црн сценарио могућ је ако ништа не будемо урадили – напомиње климатолог.
Тропске температуре у Скандинавији
За РТС он је изјавио да су се десет најтоплијих лета десила од 2000. године на овамо.
– У неким скандинавским земљама забележене су праве тропске температуре што уз учестало обарање температурних рекорда потврђује да је реч о глобалном загревању и да цео свет осећа последице тога. Савет грађанима је да ко год може оде из града, јер ефекат загревања асфалта, челика и бетона додатно подиже температуру. Умерено користити клима уређаје. У земљама на југу Европе као што су Шпанија и Италија постоје већ “склоништа“, за људе који немају климу, да могу да се склоне и преноће у климатизованом простору – каже Ђурђевић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2022
