Прочитај ми чланак
(Курир)
У ери течних сапуна и сталног надметања козметичких компанија у интензитету пене и мириса сапуна додавањем разних хемијских супстанци, домаћи сапуни дуго су били потпуно заборављени. Ипак, мале сапунџијске радионице избориле су се за своје тржиште, које је још увек мало због ограничене производње.
Док је некада свака кућа имала домаћи сапун, данас су природни ручно прављени сапуни права реткост. Како интересовање за домаће сапуне расте, у Јужној и Источној Србији неколико младих људи одложило је факултетске дипломе у фиоке и егзистенцију пронашло у овом старом занату.
„Пре три године остала сам без посла и пошто у породици имамо традицију прављења меда, мој отац је пчелар, имала сам почетне информације о производњи природних сапуна, а ни сировине нису недоступне, па се створила прилика да радим нешто буквално у својој кухињи“, каже Јелена Миковић из Сокобање.
Своје сапуне Јелена продаје највише на бањском шеталишту током туристичке сезоне. Биљно богатство ових крајева искористио је и Владица Миленковић који из своје радионице у Рутевцу код Ниша шаље биљне ручно прављене шампоне и сапуне чак у Москву и Чикаго, где су природни препарати много траженији него код нас.
„У Нишу и околини ако радите природну козметику спадате у светски квалитет, јер имамо биљака колико хоћемо и то врло, врло квалитетних“, каже Владица.
Далибор Јевтић, лекар из Сврљига, први пут је измешао свињску маст са натријум хидроксидом и додао мед и различито биље, у потрази за средством које не исушује кожу.
„Нема адитива, нема вештачких боја, арома, нема конзерванаса и алкохола. Постоји минимална шанса да исушују кожу и да изазивају алергијске реакције“, каже доктор Јевтић.
Хотела и козметичких салона који се редовно снабдевају ручно прављеним сапунима тек је неколико. Ипак, потражња за том врстом робе расте, па од сапунџијског заната, кажу ови вредни људи, овде не може много да се заради, али може да се живи солидно.
