Прочитај ми чланакДеца српских ратних ветерана недавно су се вратила из Русије, где су учествовала у обуци налик на војничку у једном од војних патриотских кампова за омладину.
Једанаесторо тинејџера који имају између 14 и 18 година прошло је обуку у центру у московској регији током које су учили о војној тактици, коришћењу снајпера, руковању пиштољем и калашњиковом, бацању ножева, али и борилачким вештинама, као и преживљавању у природи.
Фотографије деце с оружјем које су освануле на друштвеним мрежама и људи и инструктора са фантомкама који их обучавају отвориле су дебату да ли су деца заиста обучавана на правим пушкама или је реч о репликама, као и да ли се ради о правој обуци за оружане сукобе.
Жељко Вукелић из Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије, које је организовало путовање српских тинејџера, каже да је Удружење извршило селекцију кандидата који ће ићи, да оружје није право, осим онога на ком се вежба расклапање и састављање.
– Мене је изненадило колико је то електронско оружје прилагођено дечјем узрасту и усавршено. Они су носили појасеве који примају сигнале и само се чује бип-бип када је неко погођен, с тим да оружје функционише и на удаљености од неколико стотина метара – прича Вукелић.
Случај је отворио дебату да ли деца треба да буду подучавана за рат и да ли су баратала правим оружјем.
Он истиче да су пушке коришћење за расклапање имале заливене цеви, тако да не могу да опале, а да се и снајпер увежбавао с електронском ласер-таг пушком.
– Један наш момак је из првог пута погодио све три мете, што се раније није дешавало, и наши су победили – додаје Вукелић.
Владан Беара, психолог из Центра за ратну трауму, каже да се њему лично идеја оваквог кампа не допада и да свог сина не би пустио у камп, али да не може са сигурношћу да се каже ко је у праву у оваквој ситуацији.
– У главама ветерана, али и многих других људи, последњи ратови, па ни Други светски рат још нису завршени. Људи још живе као да је рат и сматрају да треба да се припремају за долазеће ратове. У разним земљама имате групе које децу од малих ногу навикавају на оружје. Сам култ оружја не гарантује да ће неко постати насилник или убица, али је питање да ли смо ми друштво које хоће да промовише милитаристичке вредности, као и да ли треба идеализовати ситуацију као да више никада нећемо бити нападнути – наводи психолог Беара.
Вукелић тврди да су сви родитељи пре пута погледали снимке вежби које се раде и да су дали сагласност да деца крену на пут.
Према његовим речима, у кампу је фокус на развоју здравог духа, дружењу, ширењу братства и усађивању љубави према домовини. Вукелић најављује да ће радити на томе да се код нас оснује слично омладинско патриотско удружење по угледу на оне у Русији.
Више разлога зашто се деца шаљу на обуку
Небојша Јовановић, мастер психлогије, каже да може бити више разлога због чега су деца кренула на овакву обуку.
– Пошто је реч о деци ветерана, могуће је да она имају усађен страх због преживљавања ратних стања. Једна идеја је свакако да се више не излажу таквим стварима, а друга је да прођу обуку и да се осете спремним за тако нешто – јасан је Јовановић.
Како каже, раније је постојала предвојничка обука у школама, такви кампови постоје широм света, али зависи шта се у њима заправо ради.
– Да ли је то добро или лоше, зависи од психолошке атмосфере која се тамо гради. Да ли то звучи као да децу спремамо за борбу или је у питању нешто друго – додаје Јовановић.
