Pročitaj mi članakSavez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i ove godine obeležavaju Međunarodni praznik rada protestom u centru Beograda.
Две репрезентативне синдикалне централе хоће да се, и са овог места, како наводе у саопштењу, чује њихов глас за бољи и правичнији свет, за одбрану права радника, за веће плате, за више радних места, за перспективу младих…
Основа парола за овогодишњи протест је „ДА ПЛАТЕ УСТАНУ, А МЛАДИ ОСТАНУ“.
Скуп почиње 1. маја 2018. године у 12 часова на Тргу Николе Пашића, одакле ће се кренути у протестну шетњу до Народне скупштине и Владе Србије, где се протест завршава.
Присуство на скупу су потврдили и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић.
Проглас СССС: Послодавци да се не понашају као робовласници
Захтевамо да послодавци престану да се понашају као робовласници, а држава да стане на страну оних који стварају друштвено богатство, да их заштити од мобинга, да казни оне који шиканирају синдикалце и узбуњиваче и оне који не исплаћују плате, поручује се у Првомајском прогласу Савеза самосталних синдиката Србије (СССС).
Синдикалци захтевају да им се омогући несметано оснивање синдикалних организација, да се знају радничка права, да се поштују закони и Устав Србије.
Како истичу, 1. мај је некада био светковина радништва и симбол радничког бунта и државни празник у славу радничких права. Данас, када радници постају савремени робови, дигитални надничари неолибералног капитала, Први мај – Међународни дан рада, добија другачији карактер.
Посебно у Србији, где добар део грађана нема посао, а онај други од плате не може ни да преживи, указује СССС, уз оцену да је борба за радничка права постала борба за радно место и било какав посао. За нас је, међутим, Први мај већ одавно симбол радника и немамо право да ћутимо, у име нас, наше деце, али и у знак сећања на све оне који су утрли пут традицији дугој 132 године, истичу синдикати.
Хоћемо да празник радника и радничког покрета и даље живи. Да живи радништво у Србији. Да се поштује радник. Да се отварају радна места и сачувају постојећа, поручују. Такође, да млади добију шансу, али да и они пред крај свог радног века не размишљају како ће живети када оду у заслужену пензију. Да се плате исплаћују и расту, а радник осети позитивне резултате пословања предузећа у ком ради. Да се, пре свега, поштује радник. Да не буде само јефтини део машине, утрошак капитала, да му се омогући да остварује и друштвена и културна права неопходна за своје достојанство и за слободу развоја своје личности. Да живи, а не преживљава, да ствара, али и ужива у благодетима друштвеног богатства. Да у свом раду налази задовољство и потврду својих способности. Да сви грађани, посебно млади, верују у боље сутра. Да радници буду носиоци прогреса, поручује се у прогласу.
