Pročitaj mi članakTužilaštvo za organizovani kriminal već dve i po godine odbija da Raskrikavanju dostavi dokumenta iz istrage koju je 2015. godine vodilo povodom tvrdnji urednika Informera Dragana J. Vučićevića o navodnom „državnom udaru“
Како Раскринкавање пише Тужилаштво за организовани криминал тврди да је предмет „строго поверљив“ и да би откривањем информација потенцијално наступиле „тешке последице“.
Повереник, и поред покушаја, није успео да новчано казни ово тужилаштво због прикривања информација, па је недавно затражио од Владе Србије да интервенише и „обезбеди извршење непосредном принудом“. Међутим, Влада у последњих девет година ниједном није интервенисала на овај начин, иако је то од ње тражено готово 300 пута, пише овај сајт.
ТОК је покренуо истрагу након што је 21. новембра 2015. године уредник Информера Драган Ј. Вучићевић на ТВ Пинк изнео драматичне тврдње да је у току државни удар и рушење Вучића.
„Сада се у Србији спроводи прави државни удар. Немојте да нико мисли да сам луд“, почео је Вучићевић и наставио:
„Вучићу, не иди у Кину! Ако одеш срушиће те док си тамо, или чим се вратиш. Направиће хаос! Ко ће направити хаос? Мафијашка хоботница. Ту мафијашку хоботницу чине политичка мафија, класични криминалци, полицијска мафија и медијска мафија. Вучићу, будала си ако одеш у Кину!“, говорио је он.
Због индиција да неко планира тешка кривична дела – напад на уставно уређење и убиство представника највиших државних органа – ТОК је, тада предвођен тужиоцем Миљком Радисављевићем, покренуо истрагу о овом случају.
Дат је налог БИА да испита Вучићевића, што је Информер представио као напад на њега – писао је да се „специјални тужилац заиграо“ и да је затражио Вучићевићево привођење. Информер, иначе, ни раније није био наклоњен Радисављевићу кога је у неколико наврата оптуживао да је корумпиран.
Након испитивања у БИА, обавештајна агенција је саставила извештај и послала га ТОК-у. На основу њега, ТОК је у децембру 2015. године закључио да нема доказа за Вучићевићеве тврдње, односно да није извршено ниједно од поменутих кривичних дела. Случај је тиме затворен.
Окончавање тог поступка се иначе поклопило и са сменом у врху тужилаштва – уместо Радисављевића на чело ТОК-а долази тужилац Младен Ненадић, дотад јавности непознат адвокат чији су избор пратиле бројне контроверзе, између осталог и спекулације да је постављен по политичкој линији.
Скоро пет година касније и даље није познато шта је тачно уредник Информера говорио пред инспекторима БИА и на основу чега је тврдио на Пинку да се спрема рушење Вучића. Није познато ни да ли су истражни органи након тога проверавали је ли сам Вучићевић изазвао панику измишљеном причом, што је посебно кривично дело.
Дугогодишње опирање ТОК-а да поштује наредбе Повереника
Раскрикавање од јануара 2018. године покушава да добије од БИА и ТОК-а документацију из ове истраге, укључујући и Вучићевићеву изјаву, али и даље без успеха.
ТОК је и након интервенција Повереника за информације од јавног значаја упоран у томе да неће доставити тражене податке уз образложење да је предмет означен као строго поверљив и да би његовим откривањем потенцијално наступиле „тешке последице“.
Повереник је то образложење одбацио наводећи да није јасно које би то тешке последице наступиле, и у новембру 2018. године наложио ТОК-у да у року од два дана достави информације Раскрикавању.
Уместо да то учини, ТОК се жалио Републичком јавном тужилаштву које је тужило Повереника Управном суду. Тај поступак је и даље без исхода.
Повереник је све до недавно покушавао и да новчано казни ову институцију. По закону, казна се креће у распону од половине месечних прихода институције, до десет посто прошлогодишњег прихода.
Да би сазнао о којим се приходима ради, а како би могао да утврди висину новчане казне, Повереник се обраћао Министарству финансија и Управи за трезор.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 6, 2020
„Добили смо одговор да такви подаци „не постоје“ јер Законом о буџетском систему „није дефинисан појам укупног прихода корисника буџетских средстава“. У одсуству наведених података, Повереник није у могућности да доноси решења о изрицању новчаних казни“, наводе из кабинета Повереника за Раскрикавање.
Тиме су могућности Повереника да натера ТОК да достави информације законски исцрпљене, па се он у јуну ове године обратио за помоћ Влади Србије. Наиме, Влада по закону има обавезу да на захтев Повереника обезбеди „извршење решења непосредном принудом“.
Закон без практичне примене
По свему судећи, међутим, Влада у овом случају неће учинити ништа. Наиме, према званичним подацима, Повереник се од 2010. до 2019. године Влади обратио 294 пута, тражећи од ње да непосредном принудом обезбеди изршења његових решења. Влада то ни у једном случају није учинила.
„Тако је предметна законска одредба о улози Владе у обезбеђењу решења Повереника без практичног ефекта од самог почетка“, наводи се у извештају Повереника.
Додатни проблем је што сам Закон о општем управном поступку, који прописује поступак извршења решења непосредном принудом, не дефинише прецизно шта је тачно непосредна принуда.
„Отвара се питање да ли је одсуство подршке Владе последица тога што актима о раду њених стручних служби то питање није ближе уређено, ко и на који начин у службама Владе би ову обавезу спроводио (…) или је то последица одсуства политичке воље да се ова мера спроводи“, стоји у овом документу.
