Pročitaj mi članakDok je nošenje vojničke brade u Sloveniji i Hrvatskoj prihvaćeno i regulisano pravilnikom, u BiH je do skora bilo kontroverzno, a u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji ostaje tabu nasleđen iz vremena JNA.
Иако војске од Вардара до Триглава деле сличности попут учешћа у истим мисијама и обуке по истим стандардима, другачији однос према војничком изгледу указује на различита поимања имиџа и утицаја норми прошлости, пише Балканска безбедносна мрежа.
Војничка брада у Словенији није само формално допуштена, већ и широко присутна међу војницима и старешинама. То потврђују многобројни призори из словеначких касарни, међународних вежби или контингената који се налазе у мисији КФОР или у НАТО борбеној групи у Летонији.
Правило службе Војске Словеније шаље поруку да брада може бити симбол поноса и идентитета, али и да мора да буде усклађена са стандардима војне службе. Члан 41 правилника наглашава важност чистоће и уредности војника, а Члан 43 да имају право да носе браду и бркове уз одређене услове – „морају бити кратко подшишани, редовно неговани и уређени“.
Правило прецизира да дужина браде не сме да прелази 20 мм, односно горње дугме кошуље, као и да бркови или брада не смеју да ометају употребу заштитне маске и друге опреме.
Војничка брада добродошла је и у Хрватској, а допуштена дужина још је већа него у Словенији. Судећи по фотографијама са званичних интернет страница хрватске војске, она је међу војницима присутна у мањој мери него у западном комшилуку.
Правилник о служби у Оружаним снагама Хрватске детаљно прописује спољашњи изглед војника, укључујући дужину косе, облик фризуре, бркове и браду. Члан 24 правилника прецизира да је „брада не сме бити дужа од 0,5 цм и не сме сметати обављању професионалне дужности“.
У Босни и Херцеговини питање војничке брада претворило се у жустру дебату, са верским, политичким и етничким предзнаком. Док је Министарство одбране заузело став против, тврдећи да је обријаност неопходна за употребу заштитне опреме, председавајући Дома народа Парламента БиХ Бакир Изетбеговић уложио је апелацију сматрајући да се тиме крше верска права.
Полемика је окончана одлуком Уставног суда из 2021. која допушта ношење браде, јер су били „прекршени право на приватни живот и право на слободу вере, загарантовани Уставом БиХ и Европском конвенцијом“.
У складу са тим донето је ново правило службе оружаних снага БиХ. Брада се сада носи и према сазнањима Балканске безбедосне мреже, најзаступљенија је код војника бошњачке националности.
И док је у западним и централним деловима региона војничка брада прихваћена, на потезу од Београда, Подгорице до Скопља и даље је непожељна. Прописи војног имиџа тог дела Балкана и даље су у великој мери засновани на континуитету са бившом ЈНА, где је неприхватљивост браде имала идеолошки предзнак.
Да у случају Србије није реч о практичности, већ укорењеном наслеђу социјалистичке прошлости, откривају детаљи Правилника службе донетог указом председника Бориса Тадића 2012. који војним лицима не допуштају браде, са изузетком војног свештенства и резервиста.
Тако се у члану 35 војницима дозвољавају бркови шири један центиметар од ширине доње усне и признаје да „негована краћа брада“ војним свештеницима не омета коришћење заштитне маске, без објашњења зашто то право немају и други. Остаје загонетно и што се упркос прославама датума Војске Кнежевине Србије, познате по тренди брадама, у стварној пракси изгледа униформи и војника даје предност нормама из ере ЈНА, а не старим традицијама.
У Црној Гори, изглед војника је слично регулисан. Члан 23 правила службе детаљно прописује дужину и стил косе, дозвољеност бркова, али јасно ставља до знања да брада мора бити обријана. Овако формулисана правила као и у примеру Србије указују да прописани изглед војника није вођен само практичним разлозима.
Тако је и у Војсци Северне Македоније, где изглед војника прописује Правило службе у члану 7. Зулуфи могу да се пуштају до половине уха, а коса не сме да пада на уши, нити да штрчи преко руба беретке, капе или шапке. Брада не сме да се носи, а бркови не смеју да прелазе преко горње усне.
И док се у војскама на источној страни Балкана чврсто истрајава у „бријању по старом“, на западу преферирају изглед који не само што истиче мужевност, већ можда мами и нове регруте. Да ли је иза свега носталгично сећање на ЈНА, спремност на модернизацију наспрам укорењених норми једне епохе или нека дубља подела вредности? Одговор лежи, вероватно, у необријаној будућности.
Вучић одбио да каже на CNN да ли подржава Ђоковића да је Косово срце Србијеhttps://t.co/lInR2lSCWN
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 3, 2023
