Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Е па драго нам је што се опет видимо, Реконструкцијо наша мила!
Није Те било од марта 2011. године, када Те је у Владу позвао тадашњи премијер, коме баш – као ни његовој сада омаленој партији – и ниси превише помогла да остане на власти. Могуће је да се то тада тако завршило зато што ниси била тако темељна, тако спектакуларна и тако неопходна као што ћеш то бити сада. А ово сада је један одлучни историјски тренутак, када смо скоро опкољени Европском унијом на северу, делу запада и истоку, а на делу југа уз помоћ те исте Европске уније преговарамо са самима собом, о нормализацији односа и регионалној сарадњи.
Елем, могуће је да се питаш откуд Ти поново међу нама? Па, тешко је то једноставно објаснити, а да се употреби више од две речи: нема пара. И кад нема пара, онда нема ни финансијера смарајућих партија, ни кредитора прикрпљеног државног буџета, ни инвеститора у пропалу привреду, ни икаквог видљивог бонуса за сељаке, пензионере и државне службенике. Нема, дакле, избора. И то не само парламентарних, него нема избора ни у принципу. Те у тренутном недостатку сасвим изгледне револуције, добисмо Тебе, неизгледну реконструкцију. Која, ако скроз пропаднеш, доводиш до новог излажења на биралишта. А пошто новог излажења на изборе нема, макар до датума када ћемо знати да ли је датум који смо добили стварно Датум, онда не можеш ни да пропаднеш, каква год да си.
И ето нас, ето Тебе. Ти, видимо, ниси баш у пуном сјају. А и нас је мало мање него обично, јер смо се већином растрчали по одмаралиштима и купалиштима у региону, у жељи да последњу подношљиву и прехрамбено извесну годину кризе запамтимо макар по летовању. Тако да, извини, део нас баш ни не прати динамична догађања око састава коалиционим договором зацементиране Владе, као ни лицитацију именима министара који ће то престати да буду чим се са тим сложи партија која их је на то место и довела. Они који су остали новчаником приковани за летовање у Србији такође Ти дугују извињење, јер не могу да се баш са дужном пажњом и у потпуности само Теби посвете.
Треба, наиме, нешто концентрације одвојити за питање Старог Храста: он се нашао на путу српске путне модернизације и азербејџанских грађевинских радника, и прети му да буде окован бетоном или посечен тестером, само док се владајући партнери договоре о томе шта је званичан став. Одређени део менталних капацитета грађанства такође заузима и финализација сексуалних односа између старлете и манекена, који су тај секс давно утаначили, али никако да њиме смире устрепталу нацију и такорећи оплоде распаљену колективну машту. Кад смо већ код те колективне маште, ваља нам маштати и о врсти и карактеру новог, упечатљиво складног, готово слатког односа између дела привреде и дела државног руководства. И на све то, ваља имати снаге и за сукоб између продукт дизајнера и портфолио менаџера, са једне, те просветних радника са друге стране. Ко год изгуби, преузеће на себе кривицу за свеукупну овдашњу пропаст, на радост свих осталих домаћих и страних, живих и преминулих доприносилаца овој проблематици.
У том смислу, драга Реконструкцијо, са не претераним нестрпљењем очекујемо Твој долазак. Равнодушни смо и отупели, мада је могуће да нас само незнање одваја од Твоје праве узбудљиве природе. Могуће је, а да не знамо, да се у Приштини заустављају планови о уценама, а на помен Твога имена. Могуће је да су у Бриселу одложили годишње одморе, свесни значаја Твога доласка. Могуће је да су НАТО и Русија повећали степен приправности и бојеве готовости, у очекивању Твојих неминовних последица. Могуће је да је Сноуденов Призма програм све своје софтверске пипке усмерио ка прегледању овдашњег Интернета. Могуће је да су се Турци, Египћани и Сиријци смирили изговарајући реченицу „Сачекајмо мало, сам Алах зна шта ће бити са том српском реконструкцијом“. Могуће је, дакле, да су сви у свету, а не само 17 и кусур посланика у српском парламенту, загледани у Тебе и да су за ту исту Тебе везали своју неизгледну судбину. Могуће је, ал’ не знамо, ето баш.
Било како било, ту смо где смо и тако нам је како нам је. И нама и Теби. Ми сем Тебе мало шта и имамо, а Ти сем код нас немаш куд ни да одеш. Па кад је тако, добро Ти нама дошла. И остала нам бар до зиме.
Кад ћемо сазнати а што си уопште и долазила.
