Прочитај ми чланак

Високи савет судства: Споран избор Вучићеве председнице Врховног суда!

0

Чланови Високог савета судства (ВСС) тврде да је споран поступак предлагања кандидата за избор председника Врховног касационог суда (ВКС) Јасмине Васовић, која је уједно била кандидаткиња Александра Вучића, те није имала противкандидата за ту функцију, јер, како наводи ВСС, седница ВКС је унапред прејудицирала каква ће одлука бити ВСС.

Саво Ђурђић, судија Апелационог суда у Новом Саду и члан Високог савета судства (ВСС), у отвореном тексту за портал Отворена врата правосуђа, истакао је да је избор за председника ВКС Јасмине Васовић био споран, из једног разлога – седница ВКС је 26. фебруара прејудицирала да ће ВСС Васовићевој пружити подршку.

Jasmina Vasović, sudija Foto: Vrhovni kasacioni sud

Ђурђић се пита како је могуће да је ВКС крајем јануара знао да ли ће Васовићевој бити пружена подршка, када је седница одржана тек јуче.

– Дневни лист „Политика“ је у броју од 4. марта 2021. објавио вест да је Општа седница ВКС-а, на седници одржаној 26. фебруара пружила једногласну подршку кандидату за новог председника тог суда, судији Јасмини Васовић, уз подсећање да према Уставу и Закону о судијама, председника највишег суда бира Народна скупштина на период од пет година, међу судијама тог суда, на предлог Високог савета судства (ВСС) – истакао је Ђурђић и навео:

– У тренутку давања наведеног мишљења, није постојао предлог ВСС-а, који по овом питању треба да се изјасни на седници која је заказана за 15. март. По мишљењу једног броја правника, овакво поступање ВСС-а довело је до тога да је Општа седница ВКС-а прејудицирала предлог ВСС-а, уместо да буде обратно да ВСС упути предлог, поводом кога ће своје мишљење дати Општа седница ВКС-а и надлежни одбор Народне скупштина, на основу чега би коначну одлуку о избору донела Народна скупштина.

Ђурђић се пита и какво је мишљење могла дати општа седница ВКС-а, када у датом тренутку није постојао предлог ВСС-а.

– Стицајем околности, као изборни члан ВСС-а из реда судија, нисам присуствовао седници одржаној 23.12.2020. на којој је под тачком „Разно“ донета одлука о оглашавању „Избора за председника ВКС-а“. Према тексту Огласа (који се сходно одредбама чл. 79. ст. 2. Закона о судијама морао назвати: Конкурс), који је ВСС објавио на својој интернет страници 24.12.2020. године, неспорно је да Високи савет судства, превиђа и не помиње одредбе чл. 79. Закона о судијама које се специјално односе и примењују на поступак предлагања и избора председника ВКС-а, него се у правном основу доношење одлуке позива искључиво на чл. 47. и 80. ст. 1. Закона о судијама – наводи Ђурђић и наглашава:

– Наравно, позивање у огласу на уопштене апстрактне одредбе које се односе на сваки поступак оглашавања избора судија на сталној судској функцији и истовремено важе и за председнике судова, не би био велики проблем уколико не би постојале специјалне одредбе које се примењују у поступку предлагања председника највишег суда у земљи који је по функцији и председник ВСС-а. А такве одредбе постоје, као што смо цитирали на почетку текста.

Ђурђић истиче и да није спорна пријава Васовићеве, те да је она потпуно регуларна.

– Важно је нагласити да се овај покушај правне анализе настале ситуације ни на који начин не односи на једину кандидаткињу за председника ВКС-а, која је сасвим регуларно поднела важећу пријаву. Још један аргумент је да није примењивана исправна процедура: у случају да прво мишљење даје Општа седница ВКС-а, па тек онда ВСС свој предлог, питање је о чему би мишљење давала и на који начин општа седница ВКС-а, да су се на конкурс јавило два или више судија ВКС-а, а да то не буде прејудицирање предлагања било ког кандидата? – пише даље Ђурђић.

Иначе, Високи савет судства је, на седници одржаној тек јуче донео одлуку о предлогу кандидата Народној скупштини за избор председника Врховног касационог суда, односно дао подршку Јасмини Васови, Вучићевој кандидаткињи за ту функцију.

Подсетимо, Васовићева је била једини кандидат за председника ВКС. Иначе судија Васовић је током 18 година судила у многим медијским предметима међу којима су и случај Катарине Ребраче, истражног судије из случаја Топчидер Вука Туфегџића, али и најсрамотнијег поступка у историји правосуђа које траје и дан данас, скоро пуних 15 година – смрт девојчице Ање Граховац (3) због лекарске грешке.