Прочитај ми чланак
(Новости)
Кроз векове, Видовдан је био и остао судбински дан за српски народ. Јер, 28. јуна (15. јуна по јулијанском календару) често се ломила историја на овим просторима, а видовдански усуд прати нас, изгледа, и данас. Случајно или не, управо на празник који је још од Косовског боја темељ националног идентитета Срба, из Брисела би требало да стигне одговор да ли ћемо добити датум почетка преговора са ЕУ.
– Видовдан је, једноставно, најважнији датум у колективној свести српског народа и основ његове духовности и патриотизма. То што су се касније, некада намерно, а некада случајно, на овај дан десили велики историјски догађаји, само је појачавало мит о Видовдану – објашњава историчар Драган Петровић.
Према мишљењу историчара Момчила Павловића, у историји Европе није било много тако спектакуларних битки као што је Косовски бој. Битка у којој су погинула оба владара!
– Такав бој је био предодређен да постане мит. Ниједан други догађај не симболизује српску историју као Косовски бој. Кроз векове он прати Србе – приче о херојству, жртвовању, опредељењу за царство небеско уместо царства земаљског, пораз из кога смо се духовно уздигли и обновили државу. Страдање српских бораца на Косову је поистовећено са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере – истиче Павловић.
Много пута у историји, Србија је на Видовдан морала да бира између Истока и Запада. Тако је 1881. године потписана Тајна конвенција са Аустроугарском, по којој је, у замену за економску и спољнополитичку потчињеност Бечу, српска држава добила међународно признату независност.
Косовски мит је допринео да остваримо важне победе у балканским ратовима, а на његовим крилима је 28. јуна 1914. године и Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда, који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан понизити непослушне Србе у Аустроугарској.
– Видовдан је у очима противника Срба био и остао дан када на симболичан начин могу да прете или понизе Србију. Нема сумње да су се поједини догађаји намерно одиграли управо на овај дан – сматра Драган Петровић. – Сведоци смо да и данас симболика игра велику улогу, па тако поједини историчари са Запада уочи стогодишњице Сарајевског атентата покушавају да ревидирају прошлост, Гаврила Принципа прогласе терористом, а Србију означе као кривца за избијање Првог светског рата.
И савремена политичка драма Србије је почела и завршила се на Видовдан. На овај датум 1989. године Слободан Милошевић је на Газиместану израстао у националног вођу и повео Србе у догађаје за које, показало се, ни он ни они нису били спремни. Тачно 12 година касније Милошевић је изручен суду у Хагу.
Видовдан се и данас намеће као датум који ће определити нашу судбину. Чека се одлука из Брисела.
ДА ЛИ СЛАВИМО ПОРАЗ?
Критичари косовског култа често говоре да је Видовдан као датум наопак, јер се слави пораз.
– Са једне стране, резултат битке је био нерешен, јер су погинула оба владара. Међутим, због бројчано слабије српске стране, битка је имала теже последице по Србе јер су доспели у вазалан положај. С друге стране, херојска борба је имала смисао јер је учврстила у народу спознају о потреби отпора завојевачу, а Србија је имала још седам деценија слободе, све до 1459. године, јер се турско царство није лако консолидовало – подсећа Петровић.
Историчар Чедомир Антић истиче да многи народи имају сличне битке које обележавају, а које су такође били порази.
– Нису само Срби нација која слави овакве догађаје. Американци, тако, глорификују битку за Аламо и страдање њиховог Дејви Крокета – подсећа Антић.
