Прочитај ми чланак

Видео надзор за препознавање лица постављен и у школама и вртићима

0

Видео надзор са опцијама препознавања лица набављен је за најмање 28 основних и седам средњих школа широм земље, као и за једну предшколску установу у Београду, показује ново истраживање БИРН-а.

Опрема са могућности препознавања лица намењена школама, обдаништима и другим образовним установама набављена је у неколико градова широм Србије – Београду, Новој Пазови, Параћину, Пожеги и Старој Пазови, од 2015. године до данас, пише БИРН.

Осим школа и вртића, системи за видео надзор са могућностима препознавања лица набављани су и за студентске домове, али и за бројна јавна места, институције и саобраћајнице у 12 градова и општина широм Србије. Највише ове опреме набављано је у Београду – између осталог за Народну библиотеку Србије, пијаце, неколико паркова и систем београдског превоза.

Новосадски Студентски центар је набавио 2021. године терминале за контролу приступа. У спецификацијама се тражи тачност препознавања већа од 99 одсто и капацитет чувања 10.000 лица, а као места испоруке наведени су студентски домови.

„То су високоризичне обраде. То су јавне установе. Студентима нико није рекао да ће њихови подаци на тај начин да се користе. […] Када говоримо о било ком људском праву поставља се питање да ли постоји мање интрузивна мера остваривања одређеног циља. А шта раде редари, шта ради обезбеђење које је плаћено да контролише и надзире“, каже Невена Ружић, стручњакиња за безбедност података.

Општина Чукарица расписивала је у неколико наврата – 2018, 2019. и 2020. године јавне набавке купујући мрежне снимаче који имају „подршку за интелигентне функције”, међу којима је и препознавање лица. Овај систем видео надзора набављен је 2020. године, између осталог, и за 19 школа на овој општини. Одлука о додели уговора донета је 16. марта, првог дана после проглашења ванредног стања у Србији због пандемије корона вируса.

Неколико школа са ове општине одговорило је БИРН-у да у њиховим објектима нема надзора са препознавањем лица, као и да је опрему за надзор скромног квалитета општина набавила пре више година. Из две школе су написали да заправо и даље користе систем надзора из јануара 2017. године.

Општина Чукарица није одговорила на питања БИРН-а о набавкама система за надзор са могућности препознавања лица на овој општини, па није познато где је инсталирана опрема купљена 2020. године.

Из школе у Новој Пазови одговорили с да ову технологију користе од 3. јануара ове године.

„Установа има урађен Акт о процени ризика и неопходну документацију и одобрења за увођење видео надзора и физичко-техничког обезбеђења. Систем видео надзора са карактеристикама препознавања лица је у употреби у нашој установи од 03.01.2024, радови су завршени 29.12.2023“, пише у одговору Основне школе Растко Петровић – Свети Сава из Нове Пазове за БИРН.

Противзаконита технологија, осим…

Прикупљање и обрада биометријских података, који се прикупљају технологијама за препознавање лица, забрањена је у Србији, осим у изузетним случајевима, а тада је обавезно претходно урадити процену утицаја на заштиту података о личности.

БИРН је мапирао наручиоце опреме која садржи технологију препознавања лица, као и низ локација на којима је наведено да ће ова опрема бити коришћена.

БИРН је контактирао све мапиране институције, локалне самоуправе и јавна предузећа која су набављала опрему која омогућава препознавање лица. Од њих 32, на БИРН-ова питања до објављивања текста одговорило је шест. Већина њих – Град Крушевац, општине Лучани и Палилула, Градски центар за социјални рад Београд и Електродистрибуција Србије (у време набавке ЕПС Дистрибуција) – навела је да нема системе за препознавање лица. ЈКП Јавно осветљење Београд у писаном одговору каже да не користи ову могућност.

Због оскудних одговора, није познато да ли су рађене процене утицаја, као ни да ли су камере заиста инсталиране и да ли наручиоци користе могућност препознавања лица.

Фирма Маxимус Глобал Тецхнологy, која је набављала опрему за Економско-трговачку школу Вук Караџић у Старој Пазови и Основну школу Растко Петровић – Свети Сава из Нове Пазове, појављује се као добављач видео надзора у основним школама у Старој Пазови и Старим Бановцима, али у скраћеним спецификацијама не наводи се прецизно који модели се набављају.

Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, каже да је став Повереника о коришћењу технологије препознавања лица веома рестриктиван и да је употреба биометријских података нужна и неопходна само у случајевима када је то неопходно како би одређена институција обављала свој посао, што, како додаје, зависи од тога којом се делатношћу бави.

„Увођење технологије препознавања лица у сваком другом случају било би прекомерно и несврсисходно и представља непотребно задирање у приватност појединца. У том смислу, увођење технологије препознавања лица било где, па и у школама, захтева најдубљу анализу и утемељење у закону, нарочито имајући у виду да се ради о малолетним лицима.

Он додаје да су деца и малолетници најосетљивија категорија по питању права на приватност и да морају уживати његов највиши степен.

Мариновић такође објашњава да је видео надзор у школама, као део физичко-техничког обезбеђења, уређен пре свега Законом о приватном обезбеђењу (ЗПО) и Правилником о начину вршења послова техничке заштите и коришћења техничких средстава, над чијом применом надзор врши МУП, а не Повереник.

Горан Мандић, ванредни професор Факултета безбедности у Београду, каже да је питање да ли школе, предшколске и друге образовне установе користе технологију препознавања лица, јер би за њену употребу било неопходно формирање базе фотографија ученика школе.

Истраживање БИРН-а је показало да поједини софтвери који се појављују у набавкама интрузивног видео надзора имају могућност формирања интерне базе фотографија лица тако што детектују сва људска лица која се појављују у видео кадру, фотографишу их и у форми фотографије лагерују у издвојене базе фотографија лица.

„Поставља се питање сврсисходности. Шта ће ми тај софтвер?“, каже Мандић и додаје да је отворено питање јесу ли наручени софтвери заиста и испоручени, као и да ли су ушли у употребу, коме су били потребни и за које сврхе.

Видео надзор у школама и вртићима: Између безбедности и приватности

Горан Мандић сматра да видео надзор у школама има смисла, јер омогућава брзу реакцију, уколико је то потребно, као и да новији софтвери за видео надзор омогућавају замагљивање лица ради заштите приватности.

„Осматрање путем видео надзора игра улогу за време одмора и кад ученици долазе у школу и има функцију како би се истог тренутка могло реаговати. Идентификација и препознавање је најбитнија за видео надзор у школама, нпр. тражим лице или дете обучено у црвену мајицу које је направило неки проблем и ја сад идем на камеру за препознавање и тражим особу тих карактеристика. […] Битно је да нико не снима у тоалету и на местима где је непримерено, а све остало нема везе. Шта, нарушена је приватност ђака, ако их неко снима у ходнику школе? Како?“, пита он.

Мандић, међутим, додаје да је упитно да ли школе ефикасно користе системе које имају.

„Систем видео обезбеђења ако се не покрије другим мерама, не штити ништа. То је илузија коју сви покушавају да прогурају. Могу да поставим беспрекоран систем видео обезбеђења, али ако се не зна шта се гледа, која ми је сврха система?

„Снимке видео надзора може да прати само лиценцирани службеник обезбеђења, а у школама је то неретко предато директору, педагогу, психологу…У малопродајним објектима, ако знате методологију извршења дела ситне крађе, онда знате шта ћете да гледате и како ћете да реагујете. Код нас нема довољно едукације службеника обезбеђења о томе шта да гледају на видео надзору“, каже он.

Поред школа које похађају малолетници, БИРН је мапирао и набавке интрузивне опреме за студентске домове у Новом Саду.

Препознавање лица и надзор установа и јавних површина

ЈКП Јавно осветљење Београд је прошле године у набавци видео надзора на „декоративним“ објектима купило и Дахуа видео снимач са опцијом детекције и препознавања лица. У јавно доступној документацији се не наводи прецизно на којим локацијама је овај надзор постављен.

Из овог предузећа за БИРН су навели да се „набављени видео надзор не користи за препознавање лица већ искључиво служи за праћење рада декоративног осветљења”.

У Београду, опцију за препознавање лица имају системи надзора паркова на општини Чукарица, Калемегдан, шеталиште код Бетон хале, Кнез Михаилова, плато испред Филозофског факултета, Трг Републике и Зелени венац.

Народна библиотека Србије је један од купаца Хиквисион камера и снимача за видео надзор корисничког дела објекта са функцијама термалног снимања, „уснимавања” и „упоређивања” људског лица и алармирања.

Готово све београдске пијаце су повезане на интеграцијски софтвер са овом опцијом и опцијама бројања људи, одређивања пола и старости, а под надзором са опцијама препознавања лица су и пијаце у Новом Саду, о чему су медији већ писали.

Пијачна управа Тржница АД, која руководи бувљаком, ауто и сточном пијацом у Суботици, набавила је девет камера са опцијом препознавања лица.

Домови за старе нису остали имуни на надолазећу технологију надзора. Геронтолошки центар Београд је набавио 2015. године лиценцу за препознавање лица – надзор над старим и дементним особама. У конкурсној документацији пише да „софтвер мора да има функцију препознавања дементних особа које желе да напусте објекат и алармира обезбеђење“ уз додатну „могућност уношења слика (фотографија) дементних особа“.

Милан Мариновић, повереник за заштиту података о личности, каже да опција препознавања лица није правно регулисана у Србији и да физичко-техничко обезбеђење установе не могу уводити произвољно.

„Систем видео надзора мора бити коришћен искључиво у сврхе прописане Законом о приватном обезбеђењу и њиме се не може надгледати више од онога што је нужно за испуњење одређене сврхе, при чему се у сваком тренутку мора водити рачуна шта се снима, где се снимци похрањују, ко има приступ снимцима и коме се снимци евентуално откривају, односно достављају“, каже Мариновић.

Саобраћајне камере са интрузивним могућностима

Поједини градови и општине, попут Крушевца, Параћина, Бора и Лесковца су наручивали интрузивну технологију за контролу саобраћаја. У случају Лесковца, Бора и Крушевца се експлицитно наводи да су мониторинг центри смештени при полицији.

Агенција за економски развој Лесковца је 2016. наручила софтвер за видео менаџмент који „врши детекцију лица и поређење са идентификацијом особе из унапред припремљене базе података“.

Бор је 2022. набавио најмање 21 Дахуа камеру која је повезана на мрежни снимач са интрузивном аналитиком. У напоменама набавке стоји: „Систем видео надзора је јавни, корисник је искључиво МУП Србије и не потпада под Закон о физичко-техничком обезбеђењу“.

Град Крушевац је набавио 2022. године две камере са могућношћу препознавања лица за контролу саобраћаја.

Министарство унутрашњих послова Србије (МУП) је купило и поставило по Београду камере са опцијом препознавања лица 2019. године од кинеске компаније Хуавеј.

МУП у оквиру пројекта „Сигурно друштво“ планирао да постави хиљаде надзорних камера широм Србије. Ово министарство је негирало да употребљава могућност препознавања лица.

МУП Србије већ поседује софтвер шведске компаније Гриффеyе, који има опцију препознавања лица, како је БИРН раније објавио.

Извор: birn

Ознаке: , , ,