Прочитај ми чланакАко сте малопре шетали улицом или ушли у стамбену зграду или прошли својим аутомобилом кроз раскрсницу или купили нешто у радњи или стигли до фирме или изашли из градског превоза. Шта повезује све ове свакодневне ситуације у нашем животу? У свим овим случајевима је ваше лице и поступке забележила нека камера у систему видео надзора.
Последњих дана у многим градовима широм Србије постављају се камере за видео надзор, чак и у оним варошима где је стопа криминала изузетно ниска.
Позитивна страна је то што оваква врста масовног надзора може да помогне у спречавању неких ситних крађа, попут крађе кола, крађа на пијаци и слично. Међутим, овакав систем није превише ефикасан у борби против тежих кривичних дела, организованог криминала или тероризма. Што се тиче негативних страна, ту је списак знатно дужи. Пре свега, грађани константно имају осећај да су надзирани, а да нису ни сигурни да ли је тако. Ово умногоме мења начин на који се понашају јер одједном постају изузетно свесни свега што раде и због тога се осећају мање слободно.
Међутим, прича о софтверима је најопаснија, јер се тамо све бележи, препознаје и комбинује са другим базама података. Ваше кретање у простору се може искомбиновати са комуницирањем на интернету и друштвеним мрежама, што ствара велику базу података о вама. Паметне камере кинеске производње постављене су у више од 40 градова у Србији. Занимљиво је да у тај списак улазе и вароши које немају више од десетак семафора и једва нешто што би се могло назвати шеталиштем или тргом.
Да стварност данас превазилази фикцију показују и примери из Кине, где раде на систему „кредитног скора“. Реч је о систему преко којег грађани добијају или губе поене, кредите, а којим се на неки начин мери друштвена репутација. За све се користе камере за јавни надзор. Ти поени потом утичу на то да ли ћете добити посао, што је врло озбиљан проблем. Постоје ситуације тамо у којима, на пример, то како сте прешли улицу утиче на поене које добијате па вам од тога зависи да ли ће те можда да напустите земљу и одете негде у иностранство на одмор.
И док званичници полиције тврде да се камере постављају ради подизања нивоа безбедности у главном и другим градовима Србије, многи верују да је надлежнима тек у другом плану било питање заштите права на приватност грађана. Било је случајева када се баш са нових камера, када су се снимци са ових камера пуштали у јавност. Најчешће се то догоди кад је неко опозиционо окупљање. Тада у режимским таблоидима налетите на снимке са ових камера.
Дакле, ако само полиција има приступ овим камерама, и овим снимцима, поставља се питање како су ови снимци дошли до таблоида. По правилу, ту се никаква истрага не спроводи.
