Прочитај ми чланак
„Новости“ истражују: Какво је поверење грађана у институције и да ли се последњих година мењало. Црква и војска традиционално на врху. Низак рејтинг партија, школства, НВО…
У последњих осам година симпатије грађана смениле су четири владе, рејтинзи политичара расли су и падали, али једна институција остала је доминатна – црква. Српски држављани већ годинама убедљиво највише верују СПЦ, и то поверење доскоро није падало испод 50 одсто. Последње истраживање „Стратеџик маркетинга“ показало је да је после „случаја Качавенда“ први пут пало на 41 одсто. Саговорници „Новости“ слажу се да је то привремено.
Другу групу институција у које традиционално верујемо чине војска, председник државе и полиција, али тек од 2009. Њима верује између 20 и 40 одсто нације, с тим да је недавно војска претекла СПЦ са 42 одсто популарности. Трећу групу чине Влада, Скупштина и судство, и њих респектује мање од петине житеља.
– Сведоци смо губитка поверења у институције и политички систем између 2005. и 2012. године, и на то указују бројна истраживања – констатује Јасна Милошевић Ђорђевић из Института за политичке студије Факултета за медије и комуникације.
Она примећује да су се држављани Србије слабије учлањивали у политичке партије, мање учествовали на изборима, били критичнији према ауторитетима и до ове године продубљиван је јаз између власти и „плебса“.
Слабост капацитета државе у деценији за нама огледала се у финансијској зависности, корупцији, територијалним проблемима, партијској борби, регионалној фрагментацији и неефикасној бирократији, закључује наша саговорница.
За НВО од народа 27 милиона!
Невладиним организацијама у Србији пресушују паре из света, али оне и даље могу да се ослоне на буџет Србије. Соња Бисерко: Донатори напустили регион, цивилни сектор у финансијској кризи, наша нада је ЕУ.
Приближавање Србије Европској унији добило је, изгледа, и прву колатералну штету. Цивилни сектор, нарочито онај део који се бави људским правима, према неким мишљењима, убрзано губи на значају.
Разлог: Европска унија сама, директно „притиска“ државне институције да „кроје“ по њеној мери, што је некада био омиљени задатак овог сектора. Тиме је престала и потреба Запада да упумпава новац у домаћи цивилни сектор, па је он запао у финансијску кризу.
Да ли је „златно доба“ НВО из деведесетих година неповратно прошло, каква је његова судбина и улога у Србији данас?
– Цивилни сектор тек треба да се покаже у правом светлу када Србија добије датум за преговоре са ЕУ – каже за „Новости“ Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права.
Тачно је, сматра она, да ЕУ врши притисак на наше државне институције због проблема са Косметом и Бриселског споразума.
– Ми то подржавамо – наглашава Бисеркова. – Али није тачно да наша улога постаје безначајна, ми ћемо тек имати посла када почну преговори са ЕУ.
