Прочитај ми чланакУзбуњивач из Ниша др Миодраг Бранковић првостепено је, након што је тужио Завод за хитну медицинску помоћ, у којем ради, добио пресуду у своју корист.
Он је пресавио табак, јер је ова установа поднела дисциплински поступак и опомену пред отказ против њега маја 2020. године, пошто је наводно, изазвао сукоб са тада главним техничарем, вређао га и направио инцидент у новембру претходне године.
У поступку који је вођен пред Основним судом у Нишу, утврђено је да др Бранковић није ништа од наведеног учинио, те се налаже установи да плати све трошкове поступка. Поништава се и акт Завода којим је изречена опомена пред отказ др Бранковићу.
Ово је први од три случаја, због којих је против установе у којој ради Бранковић поднео тужбе. Све су по истом основу, јер му непрестано стижу опомене пред отказ.
ФОТО: Приватна архива ФОТО: Приватна архива
– Против мене су покренули дисциплински поступак и зато што нисам ставио маску и пре краја радног времена дошао у централу Завода, а био сам у истуреном одељењу хитне помоћи, што то увек чинимо, када завршимо смену, јер морамо да дођемо у централу. Дисциплински поступак су покренули и када сам испричао како је пацијент преминуо пошто је дуго чекао да екипа у којој сам био дође на терен, јер нам диспечер није јавио, а и када су ме без опреме послали да прегледам пацијента који је био ковид позитиван. То сам учинио, али сам након указане помоћи позвао екипу да са адекватном заштитном опремом превезе пацијента до болнице. Оптужен сам и да сам обио тоалет на спрату Завода – набраја за Директно.рс др Бранковић све дисциплинске поступке кроз које је прошао.
Он стоички подноси притисак који има јер је узбуњивач, одбија му се од плате по 20 одсто због тих дисциплинских поступака, али онда правду потражи на суду. Тако тренутно има пет поступака, које је покренуо.
– У случају ове прве пресуде, која још није правоснажна, нисам тражио никакву надокнаду од Завода, само да плате судске трошкове, што је суд и наложио – додаје др Бранковић.
Он је широј јавности познат као лекар који је први јавно проговорио о стању у Заводу за хитну медицинску помоћ у Нишу, о томе да раде са смањеним бројем лекара, без потпуне опреме и од тада трпи огроман притисак у установи у којој ради.
