Прочитај ми чланак
Уставни суд Србије оценио неуставном уредбу Владе од 17. јуна 2005. према којој се чланови Равногорског покрета сматрају учесницима народноослободилачког рата.
Како пише београдски лист „Данас“, према тој одлуци суда, члановима Равногорског покрета ускраћено је право на борачки додатак, личну инвалиднину, додатак за негу и помоћ, ортопедски додатак, право на бањско и климатско лечење о трошку државе и право на ортопедска и друга помагала.
Међутим, како је пренео „Данас“, равногорци и даље имају право на пензију и професионалну рехабилитацију. Такође, није им ускраћено ни право на добијање „Равногорске споменице 1941.“ и то под условом да су у Југословенску војску у отаџбини, односно у Равногорски покрет, ступили у периоду од 17. априла 1941. до 31. децембра те године.
Да би били носиоци те споменице потребан је и доказ да службу нису прекидали до 15. маја 1945. године, то јест до ослобођења.
Према незваничним подацима, до 31. јула 2007, када је био крајњи рок за добијање Споменице, поднето је око 3.000 захтева. Велики проблем за њено добијање за многе представља недостатак докумената којима би доказали да су заиста били чланови Равногорског покрета током Другог светског рата.
Александар Чотрић, потпредседник Српског покрета обнове, међутим, каже за „Данас“ да је Уставни суд за то „некомпетентан и ненадлежан“, као и да је „суд историје потврдио да је Равногорски покрет био антифашистички и ослободилачки“. То је, како додаје, потврђено и ставом савезника у Другом светском рату, али и одлукама Скупштине Србије из 2004.
Са друге стране, Миодраг Зечевић, председник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР), каже за исти лист да ова одлука Уставног суда представља доказ да је претходна власт, на челу са Демократском странком, првобитну одлуку о изједначавању партизана и равногораца донела како би се додворила коалиционим партнерима.
“ Равногорски покрет није био учесник Народноослободилачког рата, већ само учесник рата. Они су као војна формација били брука за српски народ“, истиче Зечевић.
У региону задовољни одлуком УСС
Саговорници „Данаса“ из региона поздрављају ову одлуку истичући да је она очекивана, пошто је историја доказала да је Равногорски покрет сарађивао са окупаторима. Тако на пример, Вехид Шехић, председник Форума грађана Тузле, каже да та одлука УСС не представља преседан, јер ако се посматрају историјске чињенице које подржава Европа, али и свет, чланови Равногорског покрета нису били равноправни учесници Народноослободилачког рата.
Он додаје да су сличне одлуке донеле и многе европске земље, укључујући и Немачку, која је свим војницима Трећег рајха одобрила право на пензију. „Ако су били антифашисти, нека то и докажу тако што ће рећи у којим су се све борбама сукобили са окупаторима. Не би било у реду Равногорски покрет изједначавати са партизанима“, наглашава Шехић.
Драшко Ђурановић, главни и одговорни уредник Портала Аналитика из Подгорице, каже да је ова одлука историјски утемељена, али прилично политички мотивисана. Према његовим речима, и првобитна уредба, која је била донета 2005. године, била је политички чин, а њена измена после шест година део је „политичког мозаика“.
„Нажалост, Србија је била међу ретким земљама у Европи и свету која је изједначила борце против фашизма и оне који су сарађивали са окупаторима. Прича о Равногорском покрету је сложена и једна ситуација је била до 1942. године, а друга после. Оваква одлука Уставног суда била је очекивана, указује Ђурановић.
Зоран Пусић, председник Грађанског одбора за људска права из Хрватске, каже за Данас да се често у земљама бивше Југославије историја и историјски догађаји користе због политичких разлога у садашњости. Према његовим речима, слична ситуација је била и током 90-их година, за време рата на просторима бивше СФРЈ, када су Срби негирали злочине које су починили четници, а Хрвати негирали геноцид усташа над Србима.
„Дража Михаиловић је несумњиво био неко ко је своју борбу почео као борац против фашизма, али је из погрешних калкулантских разлога почео да сарађује прво са фашистичком Италијом, а после пада Италије са нацистичком Немачком. То су историјске чињенице које је тешко оспорити“, указује Пусић.
(Б92)
