Прочитај ми чланакКажу да клиничка и "права" смрт немају баш пуно заједничких страна. Примера оних који су се након смрти "враћали кући" са своје сахране мало је, али их је било.
Према речима Мурата Мусабеговића из Вогошће, један од таквих случајева 1960. године забележен је и у његовој општин, пише Aваз.
– Вукан Перић, син Лазара, рођен 1929. године у вогошћанском насељу Будишићи, шездесетих година важио је за врло занимљивог шерета – прича Мурат Мусабеговић.
Вукан је, како додаје Мусабеговић, знао збијати шале на туђи али и властити рачун.
– Једног дана 1960. године, пријатеље, познанике и радне колеге из фирме УНИС-ЕНЕРГОТЕХНИКA у Вогошћи, где је радио, напрасно је шокирала вест о његовој, изненадној, смрти – наставља Мусанбеговић. Кажу да се на његовој сахрани окупио до тада највећи број грађана јер не дешава се сваки дан да, буквално, преко ноћи, неко умре у „цвету младости“.
Након опроштајних говора свештеник је позвао оне који су, целивањем покојника, хтели да се опросте. Радници погребног предузећа скинули су поклопац са сандука.
– Шта се овде догађа, зачуо се глас из ковчега – испричао је Мусабеговић. Радници погребног предузећа и они који су се налазили у непосредној близини одра почели су да падају у несвест.
Други су, ипак, видевши да покојник устаје из сандука својим ногама „дали ветар“ и побегли са гробља главом без обзира.
– Чекајте и мене – слушали су за собом „покојникове“ повике, прича Мусанбеговић.
Како прича Мусанбеговић, “покојник”, се причестио остављеном ракијом и кренуо кући, вукући сандук са собом. Уз пут су му неки, не знајући за његову сахрану, отпоздрављали чудећи се мртвачком сандуку који је вукао.
– Нешто су ми се леђа од лежања укочила. Ви седните и почастите се, а ја ћу да се одморим мало, рекао је гостима које је затекао у својој кући. Сви од реда почели су да падају у несвест – прича Мусанбеговић.
Да ли неко зна где је Вукан данас?
Вукану је било чудно шта се дешава у кући. Питао је да ли му се једна од четири кћерке удаје.
Тек када су се и други почели прибирати и долазити к себи објаснили су му о чему се, заправо, радило. Рекли су му како су га малопре „испратили“ на гробље, те им није јасно како је васкрснуо. Не верујући да је жив штипали су га по разним деловима тела.
Испоставило се, да се Вукан Перић извесно време налазио у стању клиничке смрти. Како је до тога дошло и како се он поново вратио међу живе никада у потпуности није разјашњено. Тек, годинама касније његов случај се препричавао по селима и прелима.
На тавану чувао свој мртвачки сандук
Вукан је на тавану своје куће брижно чувао погребни сандук, чистио га и гланцао с времена на време, како је сам волео рећи, да му се нађе при руци ако затреба. Минули рат у Босни и Херцеговини избрисао је трагове на путу којим је он кренуо. Где је он данас? Да ли је жив? Мало ко то зна.
