Pročitaj mi članak

URNIŠE BUDŽET Izvinite, šta Memedović radi za platu u RTS kad uzima…

0

Predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček i novinar i bivši profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski složili su se da sve što se realizuje na RTS-u mora da bude transparentno i da ne sme da bude konflikta interesa.

Председник Управног одбора РТС Бранислав Кланшчек и новинар и бивши професор Факултета политичких наука Раде Вељановски сложили су се да све што се реализује на РТС-у мора да буде транспарентно и да не сме да буде конфликта интереса. „Не може неко ко ради у јавном сервису да има приватну продукцију споља и да онда ту приватну продукцију продаје РТС-у“, нагласио је Вељановски за Н1. „Кристина Раденковић је жена са РТС-а. (Јован) Мемедовић, шта ради за плату, извините? Немам ништа против човека, али шта је урадио за плату у прошлој години? Овај Катар? Његова продукција је ‘Сасвим природно’. ‘Потера’ је спољна продукција. Шта тај човек ради за плату, то је проблем?“, истиче Кланшчек.

Кланшчек је истакао и да квиз „Слагалица“, који је врху гледаности и ради се у продукцији РТС-а кошта у просеку по епизоди 500 евра, а да квизови „Стигни ме ако знаш“, „Потера“ и „Ја волим Србију“ коштају по епизоди око 20.000 евра.

„Да су у сопственој производњи, те емисије коштале би приближно као Слагалица и ту би се направио простор да се плате на РТС подигну“, рекао је Кланшчек, коментаришући наводе да су мале плате на РТС-у разлог због ког позната ТВ лица из те куће раде за приватне продукције.

На констатацију водитељке да „Слагалица“ није захтеван ТВ формат, за разлику од других наведених квизова, Кланшчек истиче да не стоје замерке да РТС не би могао да обезбеди такав квалитет као приватне продукције, будући да на крају „то ураде људи са РТС-а, само преко проточног бојлера“.

Он је више пута истакао да се популарни квизови у приватним продукцијама, који се емитују на РТС, снимају у студијима РТС-а и са њиховим камерманима.

Вељановски истиче да је то што запослени у РТС-у раде за приватне продукције које програм после продају РТС-у недовољно транспарентно и дискриминаторно према људима који раде на РТС-у, и да је то „чир који је морао да пукне“, а годинама уназад је слична ситуација.

„ТВ лица – Као сав нормалан свет – немојте ми рећи да не може РТС да уради ту емисију већ мора да се ангажује Креативни центар Цептер“, додао је Кланшчек.

На питање како да најважнији људи, са нагледанијим програмима на РТС-у могу да зараде и живе пристојно с обзиром на то колике су плате у тој медијској кући, ако не би имали приватне продукције, он наводи да је то добро питање.

„Али ми имамо на РТС-у и такозване варијабиле – додатак на зараду који се доноси на основу правилника о награђивању запослених. То додељује директор по нахођењу. Милион евра се годишне додели за то. Имате људе на РТС-у који редовно, сваког месеца то добијају, то више није награда већ редовни доходак“, каже Кланшчек.

„Стигни ме ако знаш“ снима се у студију РТС-а…

Вељановски указује на чињеницу да РТС има и право и обавезу да ангажује спољне продукције, да је то европски стандард и искуство да се тај садржај појављује до 10 посто што је законом о јавним медијским сервисима прецизно записано.

„То мора да се ради да би се развијала креативна индустрија која не мора да има свој канал, да би стигли до гледалаца“, рекао је Вељановски и додао да постоји максимум друге врсте – да медиј свог програма мора да најмање 50 посто.

„Није ту проблем да ли тога има 10, 15 или 20 посто него да ли сваки наручен рад оправдава наручивање по томе да стварно кућа није могла да га уради, да ће стварно бити јефтиниње или да ће ставрно бити квалитетније и у инетересу јавности. Овде нема сумње да је много тих принципа прекршено“, каже Вељановски.

Додаје и да су једна ствар независне продукције, а друга извршне – које су нека врста копродукције и да то није спорно у принципу, али да је спорно и један од највећих проблема да се стално запослени на РТС јављају као неко ко учествује у производњи садржаја које ради продукција. То је, додаје Вељановски, недопустиво, као и то да се одређене проминентне личности и познати водитељи јавног сервиса појављују у комерцијалним оглашавањима и рекламама, попут Шаренца и Мемедовића у реклами за банку.

Истиче да то код нас није забрањено законом али то је стандард у Европи и искуство је донело то правило које не би смело да се крши.

Председник Управног одбора РТС Бранислав Кланшчек каже да је суштина проблема да лица која су запослена на РТС-у воде одређене квизове и за то су плаћени. „Стигни ме ако знаш“ тако води Кристина Раденковић запослена на РТС-у. Филминг продуцтион који ради тај квиз има једног запосленог, а Бујошевић каже да РТС нема продукцијских капацитета да ради тај квиз. Филиминг има једног запосленог и има капацитете? Где се снима? У Кошутњаку, у нашем студију, са нашим камерама и техником. То је проблем који се отворио“, додао је Бранислав Кланшчек.

Кланшчек и Вељановски говорили су за Н1 о записнику са седнице УО РТС-а од прошле године на којој је расправљано о трошењу новца јавног сервиса на ангажовњу спољне продукције.

Руководство је, иначе, покушало да сакрије тај записник, али је анонимни извор тај документ доставио порталу Пиштаљка, као и финансијски извештаја за 2022. годину и буџет планиран за програм РТС-а за 2023.

На поменутој седници расправљало се о томе зашто јавни сервис за многе пројекте које може и сам да реализује, ангажује спољну продукцију и тиме троши милионске износе које су добили од грађана Србије.