Прочитај ми чланак

УПРКОС АЛБАНСКОМ ТЕРОРУ У Ораховцу и Великој Хочи родило се једанаест српских беба

0

Годину 2018. која остаје за нама, осим низа лоших вести, провокација и срахова обележило је и рођење једанаест беба у Ораховцу и Великој Хочи.

Једанаест беба је унело радост и топлину у домове својих родитеља браће и сестара, једанаест беба је означило живот и потврду да се ту у Метохији Срби још увек рађају, и наслеђују своје претке који су из генерације у генерацију бранили своју цркву, њиву, ливаду, извор.

Неко ће рећи да је то мало, али преостали Срби у овом делу Метохије знају да је то велики број у односу на број преосталих Срба на овом простору где се понекад чини да је живот стао. Својим рођењем ове мале звезде метохијског неба, обасјале су постојбину њихових дедова и прадедова и осветљаваће пут својим потомцима.

Први у 2018.години, а четврти по реду својим родитељима Небојши и Ваљбони Накаламић, на свет је дошао Ђорђе. Рођен  је 28. априла и са својом браћом Луком, Сашом  и Арсенијем обогатио је малу кућицу својих родитеља у Великој Хочи.

Маја месеца, четврти дан Крста и Милена Чукарић из истог села су добили ћерку Ксенију, а истог месеца 20. дан у Ораховцу су Марко и Сања Шарић добили сина Николу.  Ксенија је својим родитељима прво дете, док је Никола већ имао претходницу: брата Дамјана и сестре Раду и Веру.

Четвртог јула је у Великој Хочи рођен Јовица Ђуричић, син Златка и Антонете и добио име по Светом Јовану, заштитнику породице Ђуричић. Својим доласком на свет је обрадовао шестогодишњег брата Јована.

Трећег септембра су сестре Андреа и Сташа у Ораховцу једва дочекале вест да им је мама Јелена на свет донела брата Душана. Већ су му раније одредиле име по деди Душану, оцу њиховог тате Негована.

Матеја и Балша Накаламић из Велике Хоче су 29. септембра добили још једног брата  и наденули му име Константин.  Бојан и Видица су добили трећег сина. Трећег сина су наредног месеца 17. дан добили и Далибор и Милица Лукић, а Томислав и Вељко још једног брата Ђорђа.

Горан и Јована Маниташевић у истом селу су  седмог новембра добили свог првенца.  Јаков ће се звати, одлучили су млади родитељи, а тринаест дана после Јакова у Ораховцу је рођена Дарија, друго дете Младену и Дамјани Шутаковић, а поклон од родитеља четворогодишњем  брату Богољубу.

У Ораховцу се у децембру 24. дан четворогодишњој  Хелени Витошевић родио брат Огњен, а њеним родитељима Миодрагу и Соњи друго дете. Последња беба, девојчица Лидија,  је у Ораховцу рођена 29.децембра. Срећко, Вељко и Анђелија Казић су добили сестру, а њихови родитељи Лазар и Славица своје четврто дете.

И тако једна за другом  рађале су се бебе и доносиле радост родитељима, дедама и бабама, али и свима који су остали да живе на земљи коју је још 1198. велики жупан Стефан Немања даривао својој задужбини Хиландару. Та земља постаје њихово  ново станиште, а имена су добили по Јовану Крститељу, Светом Ђорђу( Георгију победоносцу и чврстом у вери Ђорђу Кратовцу), по светом Николају Мирликијском Чудотворцу, по крстоносном цару Константину, Јакову брату Господњем и неустрашивом Јакову Персијанцу, по великом српском цару Душану и Ксенији Петроградској и Дарија по дару Божјем. Светитељска имена су до многих дошла преко њихових предака, а неки ће их понети први у својој фамилији. Оно што су и једни и други свакако добили је живот и живеће га ту, у нади да ће неко од моћника овога света помоћи у опстанку њиховим родитељима, који су углавном без сталног запослења и често без најосновнијих средстава за живот.

Нада последња нестаје, па је и овде свакако има. Њихово рођење управо шаље ту наду да пробуди оне који могу да помогну и донесу праведну одлуку важну за њихову слободу, живот и опстанак.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!