Јавна је тајна да поједини лекари шаљу пацијенте у приватне ординације под изговором да је у државним болницама немогуће обавити неке прегледе или интервенције због недостатка материјала. Најчешће се то дешава за процедуре и прегледе на које се дуго чека.

Председник скупштинског одбора за здравље, др Душан Милисављевић изјавио је да су листе чекању у Србији извор корупције, да их директори установа намерно праве да би лечили пацијенте у приватним ординацијама, а као пример навео је операције катаракте, на које чека 20.000 људи и велики број абортуса у приватним установама.

Како “Блиц” сазнаје, један број лекара, који су на високим функцијама у здравственим установама уједно су и власници приватних клиника. Тако, на пример, директорка Клинике за очне болести у Нишу, др Гордана Златановић истовремено има и приватну клинику – Центар за вид „Маја“.

Слична ситуација је и у Војводини, где др Слободанка Латиновић, која је дуго била на челу Клинике за очне болести у КЦ Нови Сад, у исто време је и сувласница приватне клинике „Видар“. Занимљиво је да се ради о офтамолмогији, где пацијенти у државним установама чекају и по три године изговором да нема довољно сочива.

Извор “Блица” каже да ни у Београду ситуација није ништа другачија, с тим што се ипак у Клиници за очне болести КЦС уради 5.000 операција годишње.

Само половина операција

У Србији је потребно 24.000 операције катаракте годишње, а уради се само пола од тога. Један од проблема је што РФЗО директно набавља само сочиво, а за операцију треба још седам ствари и болнице их саме набављају. Предложили смо Фонду да плаћа пакет и тако би све болнице морале да раде операције – каже проф. др Иван Стефановић, председник стручне комисије за офталмологију.
Др Слободанка Латиновић каже за “Блиц” да је тешко рећи пацијенту да нечега нема у државној болници и упутити га на приватну праксу.

– Пацијенти мисле да их шаљете у своју приватну ординацију, а не разумеју како нечега има у приватној, а нема у државној пракси. Никада нисам никога слала у приватну праксу, али јесам говорила да нешто могу да ураде у приватним ординацијама, ако то себи могу да приуште – каже она.

Запослени на нишкој Очној клиници тврде да има случајева да се пацијенти шаљу код приватника, али до директорке др Гордане Златановић нисмо успели да дођемо како би проверили ове наводе.

Др Душан Милисављевић каже да је поред очне клинике у Нишу проблематична и гинекологија, где готово да нема лекара који поред државне установе не ради и у некој приватној, а пацијенти се шаљу на приватне клинике. О томе сведочи и пример пацијенткиње К. П. (40) која је платила абортус у приватној клиници.

– Како сам могла да захтевам од гинеколога да ми уради абортус на Клиници, кад ми је рекао да ту нема никаквих услова и да је боље да то изведе на приватној клиници где ради – каже К. П.

Директор Гинеколошке клинике др Бојан Лукић тврди да за мали број абортуса нису криви лекари који пацијенткиње шаљу код приватника, већ да жене желе дискрецију.

Ознаке: бизнис, оиперације, пацијенти, чекање