Прочитај ми чланак
Коло, игра са бројним варијантама (играчким и музичким), као заштитни знак Срба ма где живели, крајем марта је номиновано за репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа (НКН) Унеска, на састанку Националног комитета НКН у Министарству културе, под званичним називом „Коло – традиционална игра у Србији”.
Србија је после потписивања Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа 2010. и формирања читаве мреже НКН до сад номиновала три добра. На основу одлуке Националног комитета и Министарства културе Србија је прошле године поднела кандидатуре за упис славе, као појединачне номинације и пролећног празника: Хидрилезе/Светог Ђорђа као мултинационалне номинације (са Хрватском, Македонијом, Румунијом, Молдавијом и Турском) за упис на репрезентативну листу Унеска. И на њој ће се званично наћи до јесени 2014. Коло је номиновано недавно и на репрезентативној листи Унеска би требало да буде у јесен 2015.
Заједничке номинације иначе нису новина, јер је на пример танго ушао на листу Унеска као заједничка номинација Аргентине и Уругваја, а соколарство је нематеријлна баштина чак 12 земаља.
Унеско је Конвенцију о заштити нематеријалног културног наслеђа усвојио 2003. Ратификовала јује до сада већина чланица Унеска, а од јуна 2010. и Србија. Међутим, земље из окружења су брже реаговале и знатно раније усвојиле Конвенцију. Бугарска је предњачила и основала национални регистар НКН 2002. Скоро годину дана пре Унескове конвенције и била спремна. Хрватско министарство културе је 2004. основало посебан одсек за НКН који је одмах почео са уписом у национални регистар, а годину дана касније ратификована је Унескова конвенција, дакле пет година пре Србије. Тако је 2009. на Унескову репрезентативну листу уписано седам хрватских добара НКН: дубровачка фешта Светог Влаха, двогласје тесних интервала Истре и Хрватског приморја, умеће израде дрвених традицијских дечијих играчака из Хрватског загорја, годишњи пролетњи опход (љеље) из Горјана, процесија За Крижен на острву Хвару, годишњи покладни опход звончара с подручја Каства и чипкарство у Хрватској (Паг, Хвар, Лепоглава). Потом су 2010. уписана на ову листу два хрватска добра- сињска алка и медичарски обрт с подручја северне Хрватске, а на Листу угрожене нематеријалне културне баштине којој је потребна хитна заштита је уписан музички изричај ојкање. Годину дана касније кандидован је бећарац, традиционални вокални напев из источне Хрватске немо коло Далматинске загоре.
Било је речи да ће се Србија, Црна Гора и БиХ организовати око номинације за свирање гусала, али се од тога за сада одустало. Код нас је поменута конвенција покренула и низ питања око закона о културним добрима који уопште не препознаје термин нематеријалног културног добра, али међународна конвенција је по снази јача од националних закона и захваљујући томе могли смо да кандидујемо своје елементе НКН.
Нeмaтeриjaлнo културнo нaслeђe је живо и сачињено од пракси, приказа, израза, знања, вештина, а подразумева и инструменте, предмете, артефакте и културне просторе који су с њима повезани. Такво наслеђе заједнице препознају као део сопственог идентитета и преносе га на будуће генерације.
Национални регистар НКН формиран 2012. води се у Центру за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја у Београду и у oвoм трeнутку сaдржи 27 eлeмeнaтa, а то су: крсна слава, молитва, ђурђевдански обред, белмуж, обичај изливања и паљења ратарских свећа, израда пиротског качкаваља, пиротско ћилимарство, филигрански занат, клесарски занат, пазарске мантије, злакуска лончарија, косовски вез, певање уз гусле, грокталица, певање из вика, ерски хумор, коло, руменка, свирање на гајдама, фрулашка пракса, свирање на кавалу, наивно сликарство Словака, лазарице у Сиринићкој жупи, израда дрвених чутура у селу Пилица, Вуков сабор, ојкача, врањска градска песма, чување Христовог гроба. Списак није окончан и очекује се пристизање нових предлога.
–У прошлом периоду припремили смо нове предлоге за националну листу НКН. Комитет инсистира да се што пре приступи изради новог закона о културном наслеђу, који ће регулисати и област НКН. До тада практична питања треба решавати тумачењем текста Конвенције и израдом правилника о раду. О томе смо известили министре културе Братислава Петковића, а потом и Ивана Тасовца. Комитет се сагласио да је потребно реаговати на номинацију Хрватске за упис ручног витла с острва Иж на Унескову листу угрожених елемената НКН с обзиром да и у Србији постоји врло слична традиција, која је већ уписана у национални регистар (злакуска лончарија) итд – каже Саша Срећковић председник Националног комитета НКН и руководилац Центра за НКН у Етнографском музеју.
Поред ове репрезентативне листе Унеско има и друге попут Листе ургентне заштите и Регистра добрих пракси, за који је дат предлог за номинацију „Искуства миграната– неговање нематеријалног културног наслеђа Срба Крајишника”.
–Међутим ова кандидатура је за сада одложена и искрено не знам због чега се то догодило – истиче Саша Срећковић.
Узаписнику са седнице Комитета наглашено је да се у потпуности подржава иницијатива да се култура Срба Крајишника номинује за добре праксе, јер овај предлог уједињује све елементе крајишке културе са националне листе у један предлог, али је у овом тренутку потребно да се ова номинација доради и темељно припреми за наредни циклус, тачније за следећу годину.Један од закључака је да је у припремљеном материјалу неопходно приказати елементе који указују на континуитет и везу са културом и неговањем традиције Срба у земљама из којих су мигрирали и избегли, и традицијом и праксама које се одржавају данас у Србији, а који би могао да буде препознат као кључан елемент за номинацију у Унеску.
Светски примери
Танго је, као заједничка номинација Аргентине и Уругваја ушао 2009. на листу нематеријалне баштине Унеска, португалски Фадо примљен је у ово „друштво“ 2011, док је израда виолина у Кремони у Италији „призната“ 2012. Чувени шпански фламенко уписан је на репрезентативну листу Унеска 2010. године, док се медитерабнска прехрана налази на националним листама Грчке, Кипра, Хрватске…
(Политика)
