УХАПШЕН новинар Бошко Савковић због лутке Александра Вучића!

18:23 04.06.2023.

Бошко Савковић, познати новинар, писац и критичар режима Слободана Милошевића, ухапшен је данас под сумњом да је на синоћном протесту „Србија против насиља“ носио „обешену лутку са ликом председника Србије Александра Вучића“. Ово је већ трећи ухапшени новинар ове године, уредник "Таблоида" Милован Бркић је и даље у притвору, а уредник "Србин.инфо" Дејан Златановић је провео у притвору чак 50 дана и даље му суде јер је на протесту цитирао владику Николаја Велимировића.

Док Французи у сваком граду на протестима масовно носе лутке са ликом Макрона, које спаљују на ломачи, секу на импровизованој гиљотини или симболично вешају, у Србији је то очигледно забрањено и хапсе се чак и новинари.

Занимљиво је да, иако је Савковић „грађаниста“ који често гостује у тзв. независним медијима, његов потез због кога су га ухапсили су највише осудили проевропски политичари, медији и тзв. грађанисти правећи се да не знају да су „обешене лутке“ са ликом политичара уобичајен декор на протестима широм ЕУ, па су се скандализовали чак и више од режимских политичара и медија.

Бошко Савковић је почетком осамдесетих година радио на радио програмима „Ритам срца“ и Индекс 202. Од 1985. године пише у студентским новинама „Студент“ где објављује до 1987. године.

Током познате политичке афере Глогов колац, која је у пролеће 1987. кроз обрачун са новинарима и слободним новинарством најавила долазак на власт Слободана Милошевића, остаје уз редакцију која је смењена након многих насртаја Градског и Универзитетског комитета Савеза комуниста. Током 1987. и 1988. године објављује у омладинским новинама – Младост, НОН, Став, Полет…

Пред распад бивше СФРЈ почиње да објављује у једном од најтиражнијих политичких магазина тог времена, Политикином магазину „Интервју”. Од 1989. „Интервју” му постаје матична редакција, а пише и за многе друге новине широм Југославије.

Од самог настанка РТВ Политика реализује властите политичке талк схоw емисије, како на ТВ тако и на радио програму.

Током боравка у Њујорку 1989. године завршава рукопис прве своје књиге „Лажноборци трче почасни круг” која се бави проблематиком лажних бораца и њихових пензија на територији бивше СФРЈ. По тој књизи, ТВ Београд 1990. снима истоимени документарни филм.

Како је почео рат у бившој Југославији, Савковић постаје и ратни дописник листа „Интервју” и других београдских новина. Многе ТВ репортаже са ратишта које је снимио, емитује и ТВ Политика.

Дубровник, Вуковар, Книн, а након тога и нова отворена ратишта у Босни и Херцеговини, за Савковића постају новинарска опсесија.

Поносан што никада током рата није узео никакво оружје у руке, а у сталном рату са цензуром у медијима која тих година влада у српском друштву, напушта српско новинарство у пролеће 1993. године. Зарекао се да никада више неће написати ни реч за официјелне српске медије. Изузев „Политикиног забавника” у коме и данас повремено објављује ауторске текстове.

Почетком 1993. године оснива своју приватну Агенцију за маркетинг „Алтернатива” која и данас ради на подручју ТВ продукције, издаваштва, графичког и WЕБ дизајна.

У пролеће 1994. године објављује другу књигу „Силовања седме силе” која се бави новинским аферама и сменама уредника и новинара у југословенском и српском новинарству од 1945. до 1993. године.

Године 1996. године постаје један од оснивача сатиричног листа „Наша крмача” која је била и остала симбол борбе за слободу новинарства целе једне генерације – једна од најтврђих тачака отпора Милошевићевом самовлашћу. Прислушкивања, претње, батине, обијање редакције Савковићу су постала свакодневница.

У јесен 1997. године објављује трећу књигу „Мистерије које су измениле Србију”. Због великог притиска на медије током последње године Милошевићеве власти, привремено престаје са издавањем „Наше крмаче” јуна 2000. године, да би редакција поново наставила са радом већ у децембру након 5. октобра.

У септембру 2000. године непосредно пред пад режима Слободана Милошевића, објављује и књигу „Са друге стране” – збирку уводника у лист „Наша крмача”. „Наша крмача” без динара дотације од стране било које позиционе или опозиционе струје, наставља са радом и након демократских промена у Србији. Критикујући беспоштедно све грешке нових власти, коначно престаје са радом 2004. године.

Са групом пријатеља који су издали фототипско издање Мирослављевог јеванђеља од 1998. године ради на промовисању овог рукописа који је пронео славу српске културе кроз цео свет и постао део УНЕСЦО збирке „Памћење света”. Кроз продукцију филма „У почетку беше реч” и предавања одржаним широм земље и иностранства, Савковић и данас промовише ово изузетно дело средњовековне српске културе.

Савковић је 2008. године основао фестивал туристичког и еколошког филма Силафест који се и данас одржава у Великом Градишту, на обали Дунава. Силафест је данас део породице ЦИФФТ која је под патронатом Светске туристичке организације Уједињених нација – УНWТО. У ланцу ЦИФФТ се налазе фестивали у Лос Анђелесу, Њујорку, Кану, Варшави, Берлину и још 12 великих градова широм света.

Рођен је у Београду где је и дипломирао права на одсеку за Међународно право.