Прочитај ми чланак

Убиство певачице у таблоидном талогу

0

Ко је мистериозна жена којој је Зоран Марјановић слао ласцивне поруке? На основу архивиране комуникације која је фотографисана на дисплеју мобилног телефона тајансвене вамп-жене из Беча, један београдски таблоид је мужа убијене певачице Јелене Марјановић прекјуче прогласио за – сексуалног манијака. Сутрадан, то јест јуче, Зоран је од уредништва истог таблоида аболиран у витеза Христовог. Ко је, дакле, Зоран Марјановић? Манијак или секташ? У какву створење ће се претворити данас, тачно два месеца пошто је његова супруга Јелена, једна од звезди „Гранда”, убијена на борчанском насипу Црвенка? Како се најављује, Зоран ће данас постати – месија.

TabloidУ скрајнутом, сабласном и запуштеном насељу недовршених кућа на ободу Београда, где по тврдњи уплашених мештана владају старе вештице, црни ђаволи и бели магови, догодило се брутално убиство које продукује читав низ гласина, непроверених прича, лажи, потурања и лупетања. Али у читавој тој чорби баљезгања, трачева, језивих теорија завере и званичних саопштења, грађани Србије нису добили одговор на најважније питање – ко је убио Јелену Марјановић.

Ни превејани адвокати који су бранили и најсуровије убице из времена смртне казне која се извршава стерљањем у подрумској ћелији ЦЗ-а не памте овакав мистериозан злочин. Ни новинарске црне вране задужене да доносе лоше вести у редакције, не памте тако дугу и траљаву истрагу. Ни читав тим психолога и дежурних аналитичара који се премештају са једне на другу телевизију, не могу да разоткрију мотив убице који негде, вероватно с циничним осмехом, посматра светину како са слашћу листа жуту штампу. Таблоиди из дана у дан излазе у сусрет јавности жедној сензација и приземних верзија злочина, злоупотребљавајући страшну причу у суровом убиству младе жене, претварајући га у јефтин водвиљ путујућег позоришта. Бркају се ликови, датуми и начин на који је лепа певачица убијена, те конкурентски таблоиди истовремено и екслузивно откривају како она Бечлијка која се мобилним телефоном нудила Зорану Марјановићу заправо ради за српску полицију, те је она мамац који треба да заведе и наведе Зорана да открије своју праву нарав или неки детаљ који би довео до злочинца.

Можда је убица управо он? Свакако да Зоран по свом понашању након убиства неће стећи улазницу за башкарење у рају, али све док нема доказа да је он убио Јелену, Зоран је невин човек, ма како необично изгледало да на једној телевизији буде уцвељени удовац који жали за супругом коју назива анђелом, док после поноћи, тај исти композитор неколико хитова о судби клетој и несрећним љубавима, пушта пожудне поруке непознатој дами.

У таблоидима већ два месеца влада ванредно стање. Уредници и власници свесни су да одржавањем убиствене тензије о суровој ликвидацији подижу тираже, па су на зидовима редакција налепили насловнице, од дана када је Јелена убијена. Они пажљиво проучавају каквим ће скарадним марифетлуцима изручити страх, скандале и прљавштине у свакодневицу, призивајући све додатне читаоце које захвата вирус воајеризма, те им од нових приземних верзија убиства полази вода на уста. Петпарачке новине магнетски привлаче и оглашиваче, како би убризгавањем свежег кеша, сви заједно стекли екстрапрофит, развлачећи личност несрећне певачице у прашини јавног мњења које халапљиво гута различите будалаштине.

У свеопштој трци за откривањем истине о томе шта се догодило када је Јелена пошла на трчање тог кобног другог априла, један лист пише како их је непозната Бечлијка уценила, тражећи 15.000 евра за преписку са народњачким композитором зализане косе који не скида црнину.

У скрајнутом, сабласном и запуштеном насељу недовршених кућа на ободу Београда, где по тврдњи уплашених мештана владају старе вештице, црни ђаволи и бели магови, догодило се брутално убиство које продукује читав низ гласина, непроверених прича, лажи, потурања и лупетања. Али грађани Србије нису добили одговор на најважније питање – ко је убио Јелену Марјановић

Тврде поносно у том таблоиду да нису желели да дају ни евро алавој, безименој медицинској сестри која се, оптужују је, ноћу радо пење на бечке тротоаре. Када јој се смена заврши, она наставља жестоку ес-ем-ес комуникацију на линији Беч–Борча.

Тако верзије убиства из броја у број, из дана у дан, добијају све баналније облике: да ли је то био злочин из страсти, или је починилац припадао некој секти? Помињан је човек са штапом, потом убица који је бежао чамцем, онда затвореник са којим је певачица наводно била у забрањеној вези…

Чланови породица Марјановић су све време под посебним надзором и зато су ископавани и најмањи детаљи о свакоме од њих: од свекрве која се бави враџбинама, до свекра који скупља иконе.

Злочин, истрага и медијска халабука добили су политичку употребну вредност, када је, уочи избора, Александар Вучић изјавио да ће убица бити ухапшен у року од 48 сати. Али на јавној сцени су тада готово сви гракнули, са образложењем да власт планира хапшење убице током изборне тишине, па је Вучић потом заћутао. Истрага је у току, уобичајено саопштава полиција чији инспектори и даље чешљају терен и прате чланове породице Марјановић. И не само њих. Због насловница су се појавиле и прве колатералне жртве на насипу ужаса. Наиме, камере су ноћу снимиле аутомобил човека који је ноћу возио колегиницу кући. То је сазнала његова жена, па сад она сумњичи мужа за прељубу која се можда догодила у близини простора стравичног убиства. Тако је возач избегао сумњу за злочин, али се и даље налази у истражном поступку који спроводи његова бесна жена.

Истога дана кад је обајвљена прича о тој брачној кризи у свеопштој медијској и детективској папазјанији, као неважна вест је негде промакло то и да су непознате особе упале на имање председника Србије Томислава Николића и украле рефлектор који осветљава хелиодром на његовом  поседу у Бајчетини.

Ко су људи способни да непримећено заобиђу стражу и видео надзор на имању шефа државе, а потом украду опрему за расвету која осветљава хелиодром? Да ли је тиме угрожена безбедност председника? Али, кога је за то брига, када се бизарни таблоидни шоу наставља?!