Прочитај ми чланак

У стан Београђанке се уселили непознати људи, живи као подстанар и плаћа им рачуне

0

Случај пензионерке Снежане буквално је за рубрику веровали или не. Несрећна жена живи као подстанар у станчићу од 16 квадрата, док у њеном стану од 60 квадрата већ 23 године бесправно живи човек који при том не плаћа рачуне. А они стижу на њено име! До данас, иако је нешто и плаћала, Снежана дугује око 200.000 динара!

Снежани (пун идентитет познат редакцији, а „Блиц“ је имао увид и у сва документа) је правоснажним решењем Одељења за имовинско-правне и стамбене послове од 7. фебруара 1997. године ГО Раковица, утврђено право на претварање заједничких просторија у двособан стан.


То су биле сушионица и две оставе, које је иначе неколико година раније, како нам објашњава, добила на конкурсу општине Раковице. Просторије, односно сада стан, налазе се у поткровлју стамбене зграде у Улици Саше Филиповића у београдском насељу Ресник. Решење је 1999, односно две године касније, постало и правоснажно.

Упали јој у стан док је била на одмору?!

Али, онда се 2000. године десило нешто заиста невероватно! Док је Снежана била на годишњем одмору, непознати људи су, како нам прича, сазнали од неког из зграде да је стан празан, обили га, променили браву, насилнички ушли унутра и уселили се!

Када се вратила и покушала да уђе у свој стан, шокирала се. Непознати људи су отворили врата и „објаснили“ да сада они живе ту, те да она никаква права на стан нема, и поред свих папира који потврђују њено власништво!

Од тада почиње њена агонија која траја до данас, а за то време људи који су јој упали у стан не плаћају чак ни рачуне који се и воде на Снежану, те несрећна жена не користи свој стан, али јој се дуговања уредно гомилају.

Полицијски записник нигде званично не постоји

Након шока на вратима свог стана, Снежана је одмах позвала полицију.

– Дошао је полицајац, узео записник. Али ником ништа! После ми је речено да све мора преко суда – прича несрећна жена.

Иако звучни невероватно да неко може тек тако да упадне у туђ стан и да полиција ту не може ништа да уради, овој жени се управо то и десило. Подсетимо само да се ово све догађа на самом крају деведесетих, а тај период добро је познат и по безакоњу, јавашлуку и много горим дешавањима.

Током судског процеса је установљено да записник званично заправо и не постоји.

– Знате, то си биле деведесете, одрадиле су и неке везе, неко је људе који су упали штитио. То су опасни људи, ја сам морала да идем све по закону. Плашила сам се и да помислим да повратим свој стан мимо закона – објашњава несрећна жена.

„Живим бедно као подстанар у 16 квадрата“

Од повратака са тог одмора, Снежана живи у 16 квадрата, као подстанар.

– Знате, ја од тада живим у бедним условима као подстанар на Црвеном крсту. Живим у 16 квадрата, судове перем у кади јер само ту имам воду. Незапослено сам лице, на евиденцији Службе за запошљавање, без прихода. Чистим по кућама годинама, борим се, али ми се сви дугови гомилају из стана у Реснику који је по закону и судској одлуци несумњиво мој, али због неспровођења судске одлуке исељења тих људи ја и даље не могу да уђем – прича свој невероватни случај.

И помоћ државе коју су сви грађани добијали њој се аутоматски скида са рачуна јер је дужна. И то за нешто што не користи.

– Да ли можете да верујете? Ја сам сама, мужа немам, имам 67 година, ма шта да вам кажем. Општина Раковица не спроводи судску одлуку ево већ скоро 10 година. Претпостављам да је овај мој случај негативан рекорд свих београдских општина по времену које је протекло од пресуде до њеног (не)извршења – прича нам на ивици плача.

„Судска одлука мртво слово на папиру“

Пошто се стан води на њу, њени су и дугови, и тренутно износе око 200.000 динара!

Проблем је што је С. П. и даље бесправно у стану ове Београђанке, а сви надлежни су глуви за њен правно решен проблем.

– Имам све доказе и папире који потврђују да Општина Раковица и после коначне одлуке суда, на коју не постоји право жалбе, не доноси решење о извршењу – каже нам.

– Ја сам се више пута обраћала службеницима у управи ГО Раковица након што сам добила пресуду у своју корист, захтевајући једино да се поштује закон, била сам и лично у просторијама ГО Раковица, али ништа не вреди. Изгледа да је закон само мртво слово на папиру. Не знам коме више да се обратим – очајна је ова жена.