Прочитај ми чланак

У Србији скоро 28.000 људи живи у модерном ропству

0

Процењује је се да је у нашој земљи 0,4 одсто популације у неком облику модерног ропства, као што је сексуално искоришћавање или присилан рад, објавила је аустралијска организација за људска права "Wалк Фрее Фоундатион". Е целом свету у ропству живи 45,8 милиона људи, највише их је у Индији и Северној Кореји, што је готово 30 одсто више него 2015. године.

roblje ruke u lancimaГотово 46 милиона људи у свету живи у модерном ропству, највише у Индији, према трећем индексу ропства, који је објавила аустралијска организација за људска права „Wалк Фрее Фоундатион“, преносе светске агенције.

У Индији је највише робова у апсолутном броју, а у Северној Кореји пропорционално у односу на број становника.

Процењује се да у Србији има око 28.700 људи који су у неком облику модерног ропства, што је 0,4 одсто наше популације, проценила је ова организација. Слични су подаци и за друге земље у региону. У Хрватској у ропским условима, по процени, живи 17.100 људи што је такође 0,4 одсто хрватског становништва, а у тим оквирима су и подаци и за Црну Гору. Исти проценат имају и друге земље као што су Грчка, Чешка и балтичке земље.

Организација је проценила да ове године у ропству живи 45,8 милиона људи што је готово 30 одсто више него 2015. године

Оснивач организације Ендрју Форест рекао је како је повећање од готово 30 одсто резултат квалитетнијег прикупљања података. Он додаје да су оправдана страховања да се ситуација у свету погрошава због глобалног расељавања и миграција које повећавају изложеност свим облицима ропства.

Случајеви модерног ропства пронађени су у свих 167 земаља обухваћених истраживањем. У Индији 18,4 милиона људи живи у ропским условима на укупно 1,3 милијарде становника.

Као најгора проглашена је Северна Кореја због тога што на сваких 20 становника један живи у ропским условима, односно 4,4 одсто од 25 милиона становника. Власти те државе најмање раде на искорењивању таквог облика искоришћавања, штавише постоје извештаји о присилном раду под патронатом државе.

„Морамо јасно да поручимо да нећемо толерисати ропство, а кад се оно одвија под контролом државе тада не бисмо смели да тргујемо с таквом државом“, каже Форест, аустралијски филантроп, милијардер и власник рудника.

Најмање људи у модерном ропству живи у Европи, али ипак их има 1,24 милиона. То се највише на односи на присилан рад и сексуално искоришћавање.

Све земље у Европи имају законе којима се криминализује ропство, а Хрватска се уз Холандију, Британију, Шведску и Португалију наводи међу земљама с најбољим одговором на проблеме модерног ропства.

Те земље имају најбоље показатеље о раду правосуђа на том подручју, подршци жртвама и борби против модерног ропства. У тих пет земаља постоје државни програми подршке жртвама, здравствени програми и образовни програми за основне школе, специјализоване полицијске јединице за борбу против модерног ропства, системи извештавања и програми обуке за снаге сигурности.

Према подацима агенције УН-а за рад (ИЛО) 21 милион људи широм света жртве су присилног рада, али ти подаци не укључују све облике ропског односа.

„Без тачних података нема ефикасне борбе и нема начина да се у свету искорени ропство“, каже Форест. Према стручњацима организације „Wалк Фрее“ тек предстоје последице миграције на модерно ропство у Европи.

Према индексу за 2016. за Азију у којој је највећи број неквалификованих радника у светској текстилној, прехрамбеној и технолошкој индустрији, отпада две трећне светског ропског рада.

Од укупног броја људи који живе у ропским условима, њих 58 одсто је у пет земаља – Индији, Кини, Пакситану, Бангалдешу и Узбекистану. Земље у којима је највећи проценат становништва у модерном ропству су Северна Кореја, Узбекистан, Камбоџа, Индија и Катар.