Деветнаесестогодишњи Небојша Вуковић из Новог Београда пријавио се за добровољце чим је чуо позив Александра Вучића да су потребни волонтери за подизање бране у Шапцу. Дошао је у суботу ујутру код Београдске арене. Ипак, много тога што се догодило није очекивао.

– У суботу у 8 ујутру смо били испред Арене и чекали да кренемо за Шабац. Било је око 15 аутобуса. Ушли смо у возило, али после сат времена стајања у аутобусу рекли су нам да пређемо у друге аутобусе који иду за Сремску Митровицу јер, рекли су, у Шапцу превише добровољаца и стање се стабилизује. Осам пуних аутобуса је кренуло за Обреновац, а тек одатле за Сремску Митровицу, а још хиљаде људи је остало да чека испред Арене – препричава Небојша.

– Када смо стигли у Митровицу завладала је тотална неорганизација првих сат и по времена, а тек онда смо нашли алат потребан за рад. Владао је попричичан хаос. Тек после сат времена дошао је војник који нам се обратио… Кренули смо да радимо 3 сата без престанка, правили смо ланце дугачке 500 метара и додавали џакове тешке око 50кг. Паузе смо правили само када нестане песка, 5-10 минута максимум док не стигне камион. Било је тешко, али никоме није падало на памет да се одмори. Сви су изашли у сусрет, потрудили су се максимално и дали све од себе. У колонама је било људи од 16 до 60 година, сви су радили једнако. Џакови су били тешки, али нико није сео да одмори – каже овај младић, али прича да су се убрзо сви добровољци шокирали!

– Било је и људи који су дошли да би се напили, провели, и крали. Када смо дошли до наших ранаца у којима су биле ствари, углавном мајице и фармерке једном дечку су украли јакну, а у нашим ранчевима биле су испревртане ствари. Сви су били шокирани и огорчени. Нисмо могли да верујемо да у оваквој ситуацију људи долазе да краду – искрен је Небојша. – Међутим, било нам је битно да радимо и одмах смо наставили.

– Нешто касније око 16 сати су нас послали испод пешачког моста јер је почео да попуста бедем, где смо одмах почели да правимо насип ширине 3 метра и висине метар и по, а на неким местима је достизао и висину од 2 метра, да Сава не би прелила. Радили смо до 22 сата, где смо остали без снаге. Тада су нас таксисти изашли у сусрет и одвели нас у Основну школу „Змај“, где нам је Црвени крст обезбедио преноћиште, храну и пиће. Људи су остајали да раде до 2 ујутру јер је ниво воде достигао око 9 метара – каже Небојша и додаје да су остали затечени када је требало да се врате.

– Ујутру око 7 сати смо сазнали да немамо организован превоз за Београд. Доручковали смо и послали су нас у спортски центар да истоварамо ствари. Завршили смо са тим и отишли на кеј да носимо џакове. Пошто се Сава смирила рекли су да нема потребе за тим и рекли нам да идемо кући. Нисмо имали организован превоз и надали смо се да ће нас повести неки аутобус који иде за Београд. Отишли смо у 12 сати на главну аутобуску станицу у Митровици, рекли су нам да у 12.15 долази аутобус из Шапца „Дуга“. Питали смо их да уђемо, али није их занимало сто смо волонтери из Београда, нити их интересовало што смо други дан овде и рекли нам да морамо да платимо карту до Београда. Нисмо хтели у инат да се вратимо тим аутобусом и отишли смо на воз где су нам се кондуктери захваљивали јер смо дошли да бранимо град – закључује Небојша и додаје да се, ипак, ниједног тренутка није покајао и поносан сам што је помогао свом народу.

(Курир)

Oznake: volonteri, Lopovi, nasip, Sremska Mitrovica