Прочитај ми чланак
Hајвиши наталитет имају општине с претежним или доминантним уделом албанског становништва
Упозорења демографа у Македонији да су са стандардно ниском стопом наталитета Македонци „на сигурном путу” да постану мањина у сопственој држави потврђена су најновијим показатељима Државног завода за статистику у Скопљу.
„Сигнал за опасност” даје податак према којем су етнички Македонци први пут од 1948. године лане„пали” испод нивоа од 50 одсто новорођених. У Македонији је, наиме, у 2013, имајући у виду националну припадност оба родитеља, рођено 11.603 Македонца, 7.488 Албанаца, 1.080 Турака, 1.226 Рома…
Исте године умрло је 14.213 Македонаца, дакле, за три хиљаде више него што је рођено. Лане је, према званичним показатељима, умрло 3.230 Албанаца, а то је упола мање од 7.488 рођених припадника ове нарастајуће, овде формално још мањинске заједнице.
Да Срби статистички имају убедљиво најизраженији негативни природни прираштај у Македонији потврђују бројке из прошле године: рођено их је свега 129, а умрло око 400.
Статистички показатељи из првог квартала 2014. потврђују да највиши наталитет имају општине с претежним, или доминантним уделом албанског становништва као што су Тетово, Куманово, Струга, као и скопске комуне Чаир, Сарај, Шуто Оризари, Аеродром, затим Студеничани, Боговиње…
С друге стране, најнижи наталитет имају општине Битољ, Прилеп, Велес, Кочани, Охрид, Кичево, Демир Хисар и Босилово, као и скопске општине Карпош и Кисела вода, где живи претежно македонско становништво.
У условима продуженог очувања власти, коалиционом трговином из рачуна најмоћнијих странака у македонском, односно албанском делу становништва, у Македонији од 2002. године нема пописа. Последњи покушај 2011, после неколико одлагања због отвореног политичког неслагања македонских и албанских партнера на власти, пропао је у завршници припрема.
У таквим околностима, званично важећи статистички показатељи о броју становника у Македонији остају они из 2002, према којима у земљи живи 2.022.547 становника. Најбројнији су Македонци – 1.297.981 или 64,2 одсто, следе Албанци са 509.083 припадника или 25,2 процента.
Шта статистика говори о Србима? Непобитна потврда одржавања сталне „линије смањења” броја чланова ове националне заједнице у Македонији очитује се упоређивањем два последња пописа становништва: 1994. регистровано их је 40.228 или 2,1 одсто, а 2002. године 35.936, односно свега 1,7 одсто.
Евентуално поправно „равнање” броја Срба на предстојећем попису становништва, независно када и како буде „договорен”, остаје у домену дозвољене теорије оптимизма. Имајући, међутим, у виду реалну ситуацију асимилационог „разводњавања” националног идентитета Срба, све нижу стопу наталитета, економске неповољности, егзистенцијалну и социјалну несигурност, јасно је да оптимизму овде нема места.
Руководилац Културно-информативног центра Срба у Македонији „Спона”
Милутин Станчић
(Политика)
