Pročitaj mi članakPred put u inostranstvo mnogi bespotrebno uplaćuju osiguranje za države sa kojima imamo sporazum. U Crnu Goru, Hrvatsku, Tursku i Bugarsku na more i bez dodatnog putnog osiguranja, u Grčku ne.
Пред пут у иностранство многи беспотребно уплаћују осигурање за државе са којима имамо споразум. У Црну Гору, Хрватску, Турску и Бугарску на море и без додатног путног осигурања, у Грчку не.
Без додатне полисе, само са потврдом о здравственом осигурању, наши грађани могу да путују у 20 земаља с којима Србија има потписане споразуме о здравственом осигурању. То се односи на Црну Гору, БиХ, Хрватску, Словенију, Македонију, али и на Турску, Бугарску, Немачку, Француску, Италију, Британију… Од популарних туристичких дестинација у Европи, практично је само пред одлазак у Грчку и Шпанију потребно платити путно здравствено осигурање!
Потврду у РФЗО треба узети пре путовања, али она може у изузетним случајевима и накнадно да се достави из Србије.
Додатно осигурање многима се чини као непотребан трошак у сезони годишњих одмора, кад су једва „намакли“ за апартман, хотел, пут. Али ко то не учини, а у некој од земаља с којима Србија нема поменути споразум суочи се са здравственим проблемима који захтевају медицинску помоћ, све што није дао на мосту платиће на ћуприји – јер, указивање чак и мање здравствене помоћи у земљама у које становници Србије махом иду на одмор кошта неупоредиво више од 1,2 евра по дану, колико у приватним здравственим кућама углавном треба издвојити за путно здравствено осигурање.
Добровољно путно здравствено осигурање може да се уплати и у РФЗО: за девет до 11 дана, колико грађани најчешће и остају на одмору, кошта од 975 до 1.219 динара, зависно од тога да ли се уплаћује полиса од 10.000 или 15.000 евра. За старије од 75 година је скупље, и кошта од 1.685 до 2.072 динара.
Полисе приватних осигурања од 1,2 евра по дану углавном покривају трошкове до 30.000 евра, с тим што трошкове до 100 евра путник покрива сам у иностранству, а онда му се износ уз рачун рефундира по повратку у земљу.
Путно здравствено осигурање, међутим, покрива само збрињавање хитних стања, и на полису се не могу лечити, рецимо, хроничне болести. Зато се потврда о здравственом осигурању за пут, ни за земље са којима имамо споразум, не издаје оболелима од тешких хроничних болести, јер њихово здравствено стање током боравка у иностранству може да се искомпликује.
Осим уобичајених, приватне осигуравајуће куће продају и шире, тзв. ВИП полисе, које између осталог, рецимо, укључују и хитну доставу лекова у вредности до 100 евра.
Најстарији споразум Србија има са Великом Британијом и њихово осигурање покрива трошкове лечења наших осигураника у Британији, а наше лечење њихових овде.
Међудржавним споразумима са бившим југословенским републикама пре свега је регулисана здравствена заштита наших држављана у другој земљи, и њихових код нас, а здравствено осигурање током туристичких путовања је само мали део.
НА ПУТ И ЉУДИ НА ДИЈАЛИЗИ
Током боравка ван земље, пацијентима на дијализи који раније практично нису могли да путују у иностранство ако не могу из свог џепа да плате дијализу (и до 350 евра по дијализи), РФЗО сада „покрива“ део трошкова дијализе у другим земљама. То важи за боравак у иностранству најдуже до 30 дана у континуитету или са прекидима у току календарске године.
У РФЗО кажу да се накнада за обављене хемодијализе у иностранству обезбеђује у висини цене хемодијализе коју би РФЗО признао здравственој установи да су хемодијализе обављене у земљи. То, је, отприлике 70-80 евра, а остатак финансира сам пацијент.
