Прочитај ми чланакПоврх свега, она је самохрана мајка две девојчице која помоћ добија само од најближе комшиницe.
Судбина се са свима нама поиграла бар једном на овај или онај начин. Ипак, постоје они према којима је била немилосрдна у више наврата. И упорно истрајава… Београђанка Марија Станковић (43) је њен најгори пример. У само две године, оперисала је мозак, плућа и опет мозак. Осим што јој је тумор напао виталне органе, она се бори и за своју и егзистенцију своје деце. И верујте, ни мало јој није лако…
Осим што се растала од мужа и изгубила оба родитеља 2013. године, живот јој је мање-више у скромној кући коју је наследила од њих, био спокојан. Радила је на полисама осигурања и регистрацијама аута и гајила две ћерке. Била је здрава као дрен, бар је тако мислила пошто лекара није видела 20 година, а онда је пре две године почео њен пакао.
– Заболела ме глава кад сам се враћала са посла и пила сам лекове да ме престане. Онда је то почело толико да боли да не може да се издржи. Десет дана сам лежала кући и више нисам могла да возим до Земуна на посао и назад. Једно вече ми је било јако лоше, срећом, ту ми је била старија ћерка Маја која је тад имала 16 година. Позвала је комшију који ме је спасао јер бих умрла од епилептичног напада. Одвели су ме у болницу и радили претраге од пола 9 увече до 3 ујутру док нису установили да је то тумор на мозгу – почиње своју тужну причу ова храбра жена.
Како нема никог ближег, комшиница која је воли као мајка је потписала да је оперишу. И сутрадан је одмах и била оперисана.
– То је мануелна операција јер 2015. није код нас било гама ножа. За пет дана сам изашла и доктор је рекао да је све то ок. „Скинули смо тумор и нема више ништа“, рекао је тад. Сачекала сам месец дана да бих добила патолошки налаз и дошла код њега на контролу. Кад сам ушла, рекао ми је:
„Пређи преко пута на плућно, ипак је са плућа отишло на мозак“.
Принтскрин/Телеграф.рс
И плућа је оперисала после три месеца. У болници је, како каже, провела 21 дан. Морали су да јој одстране пола плућног крила и било јој је добро после тога све до почетка ове године када је поново почела да је боли глава.
– Одем код мог лекара да му се пожалим, а он ми каже да сам само уплашена. Међутим, ја у току ноћи одем на скенер и жене које тамо раде као неуролози, кажу ми да ми стварно треба гама нож. Досетим се и почнем да пишем на Фејсбуку др Даници Груловић упорно из дана у дан. Кад је жена видела све те поруке, питала ме: „Шта жено хоћеш од мене?“ Ја јој напишем: „Ја само хоћу да живим. Имам двоје деце и хоћу да живим“ – препричава Станковићева.
Упорност се исплатила и дошла је до докторке која важи за великог стручњака. Урадила јој је све остале прегледе да види да ли су јој органи здрави. И јесу били сви, само мозак није. Нажалост, доктор Тасић који је први оперисао није био у праву, била је потребна још једна операција. Чекала је на њу два и по месеца.
– 14. августа сам имала операцију мозга гама ножем. Отишла сам у болницу сама. Иначе на све операције идем сама, храбрија сам тада. Лекари ми после гама ножа још увек нису рекли ништа јер им не ради магнет. Отишла сам неки дан да закажем да ми ураде МР кад се поправи или ћу морати приватно – прича Марија која тренутно живи само од боловања у трошној кући са две собе.
Чим уђете у двориште, видите да ту има пуно старих ствари и да је оскудица тешка, али има пуно љубави. И то је, ваљда, и држи.
Сада се, хвала Богу, боље осећа. Понекад само попије неки лек против главобоље уз лек Ефтил који јој је редовна терапија да не би добила епи напад. Тога се, каже, једино плаши. На тренутни изглед није поносна јер се од хемотерпија и зрачења угојила 20 килограма. Коса јој је опала, али полако расте и почела је да заборавља неке ствари.
Живи за своје мезимице
Марија има две ћерке, Маја је четврта година, а Aндреа је четври разред. Поносна је на обе јер су добра деца и одлични ђаци.
– За моје ћерке Мају (18) и Aндреу (10) је све ово што сам пролазила било страшно. Да није било комшинице, не знам ко би их чувао и хранио. С’ обзиром на ове две и по године које сам им уништила, Маја је супер, помаже ми да средим ово мало куће јер не могу да се пењем, плашим се да не паднем. Иде ми и на лекарску комисију по документа, а ова друга је мала још.
Ова млада жена не верује у алтернативну медицину. Искључиво у докторе и у Бога. Aли има циљ јачи од сваког на свету…
– Ја морам за њих две да се изборим. Хајде Маја је пунолетна, али ова мала има 10 година. Морам да живим док она не напуни 18. Морам, не бирам начин.
Ко год жели да помогне Марији, може то да учини уплатом на следећи рачун Раjфеjсен банке: 265-0000004334890-30
БОНУС ВИДЕО
Гости емисије „Дебата” били су др Јована Стојковић, психијатар, мајка троје деце, и Предраг Златановић, предузетник, родитељ који је спреман да иде у затвор, само да му не би вакцинисали дете.. Тема емисије је била обавезна вакцинација деце у Србији.
У емисији се говорило о томе зашто Јована и Предраг неће да вакцинишу своју децу (00:01:00), о томе како лекари дају лекове малој деци и ако нису за њихов узраст (00:04:00), о томе зашто нема стручне дебате о потреби обавезне вакцинације деце (00:08:30), о томе шта лекар мора да пита родитеља пре вакцинације деце (00:16:00), о томе зашто је српски закон о обавезној вакцинацији деце противуставан (00:22:00); као и о злоупотребама у здраству од стране фермацеутских кућа(00:26:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
