Pročitaj mi članak
Заштићени сведок, бивши члан обезбеђења Председништва БиХ, изјавио је на суђењу Радовану Караџићу да је чуо како је Алија Изетбеговић са најближим сарадницима испланирао масакр на Маркалама. Он је трећи сведок на овом суђењу који тврди да су један од најозлоглашенијих злочина у Сарајеву организовале муслиманске снаге да би изазвале саосећање и добиле војну помоћ НАТО.
Иако генерал ВРС Станислав Галић, на основу хашке пресуде, служи доживотну казну, и због бомбардовања Маркала, ни пуних двадесет година после овог злочина није јасно ко је за њега одговоран. Хашки трибунал је низом сумњивих пресуда дошао до тога да га оспоравају припадници сва три зараћена народа, па тешко да ће се пресуда Галићу узимати као кључни аргумент који потврђује кривицу Војске РС. Напротив, сведочење заштићеног сведока КВ-586 подсетило је на читав низ изјава, сведочења и извештаја који су током претходне две деценије доводили у питање званичну верзију.
Сведок КВ-586, припадник специјалне јединице „Бисери“, сведочио је да је присуствовао разговорима Изетбеговића, његовог сина Бакира, данас члана Председништва БиХ и реис-ул-улеме Мустафе Церића. Он их је оптужио да су плански изазивали цивилне жртве у Сарајеву, укључујући и пијацу Маркале, да би оптужили босанске Србе. Према његовим речима, Изетбеговић и Церић разматрали су шта би се догодило када би граната пала на Маркале. То се и десило неколико дана касније, 5. фебруара 1994. године, а сведок тврди да је то било по наређењу генерала АБиХ Сефера Халиловића и да је одговорна јединица генерала Мустафе Хајрулаховића из рејона села Мрковићи.
Као сведок Караџићеве одбране појавио се и бивши припадник Унпрофора који је рекао да је уверен да Срби нису криви за Маркале јер је „путања гранате морала бити готово вертикална“, што је наводило на закључак да је испаљена „из непосредне близине“. Он је у дневнику који је водио два дана после масакра записао да је „ствар сумњива, а цео је свет окривио Србе без доказа“. Да је масакр на Маркалама намештен сведочио је и бивши посматрач УН Стефан Жудри.
Сумња се родила непосредно после догађаја када је у првом извештају Унпрофора наведено да је граната испаљена са позиције под контролом муслиманске војске. И у детаљнијем извештају Унпрофора наведено је да се не може утврдити са које стране су гранатиране Маркале. Британски новинар Џим Фиш, извештач Би-Би-Сија, писао је да се већ тада говорило о тајном извештају Уједињених нација који је указивао на кривицу муслиманских власти. Генерал Унпрофора Мајкл Роуз после гранатирања је изјавио да се не може са сигурношћу рећи ко је одговоран. У мемоарима „Борећи се за мир“ написао је да је три дана после масакра отишао код генерала АБиХ Јован Дивјака и рекао му да је граната заиста испаљена са муслиманских положаја. Уједињене нације никада званично нису оптужиле тадашње бошњачко руководство, али су тврдиле да су муслиманске снаге настојале да испровоцирају Србе и користиле болнице и јавне зграде као склоништа.
Новинар Џим Фиш записао је да је сумњу одмах изазвала и чињеница да су неке телевизијске екипе биле присутне на пијаци и започеле снимање неколико секунди после догађаја. Чак је и Би-Би-Си, према његовим речима, као и друге стране новинарске екипе, био запањен брзином којом су добили шокантне снимке са Маркала.
(Новости)
