Прочитај ми чланакМесецима уназад тржиште некретнина готово да стагнира, али цене станова остају исте. Зато се грађани питају када је право време за куповину непокретности, ко уопште има толико новца и да ли ће у скорије време уследити појефтињење. Прогнозе домаће стручне јавности нису оптимистичне.
Према анкети сајта 4зида, 59 одсто агенција предвиђа стагнацију цена квадрата, док 37 одсто сматра да ће оне падати. Инвеститори су готово једногласни по овом питању – више од 90 одсто њих сматра да ће стагнирати, док само шест одсто верује да ће цене бити ниже.
Никола Чобић, посредник у продаји непокретности у агенцији City Expert, предочава да је смањена активност купаца на овом пољу последица више фактора, између осталог, и високих каматних стопа на кредите у банкама.
„Потражња је пала, што потврђују статистички подаци, с тим што је она осетнија у староградњи него у новоградњи. Из тог разлога, става сам да би у староградњи требало да се коригују цене пет до 10 одсто, да би се направила већа разлика која ће мотивисати људе да купују старије некретнине. У време короне тражња је била велика, и људи су у страху склањали новац за некретнине, али сада већ воде рачуна, дуже разгледају и више им времена треба да одлуче да ли нешто да купе.
Оквирно гледано, тек крајем текуће или почетком наредне године, када еурибор буде пао, можемо очекивати да ће кредитни купци бити активнији и да ће тржиште да заживи као пре годину дана“, појашњава Чобић.
Стручњак за некретнине каже да је тржиште успорило, јер су на огласима цене станова и даље високе, а нема ко да их плати и да у Београду квадрат може коштати 1.500 евра, а може бити и 5.000 евра.
„Србија је тржиште везаних купопродаја. То значи да људи продају већи стан да купе два мања, или мањи да би уз доплату купили већи. Нарочито када власници већих станова виде које су цене мањих, онда не види рачуницу да спусти цену да би продао свој већи стан, јер мора много да доплати како би купио два мала. Оно што је на огласима и што се постигне у крајњим понудама, ретко кад се поклопи – обично буде разлика између 20 и 30 одсто“, закључује Чобић.
Са друге стране грађевински инжењер Данијел Дашић, „папрене цене“ види као директну последицу прања новца добијеног кроз велике пројекте, па с тим у вези, због неуређености система, није оптимистичан да се назире крај тој пракси.
„Све док инфраструктурни радови, као што су Моравски коридор, Фрушкогорски коридор, Експо, коштају и до 10 пута више од реалне цене, биће и новца који ће се улагати у нешто трајно. Осмех Војводине је пре неколико година коштао 400 милиона, а сада је две милијарде евра. Експо је три пута скупљи од Олимпијских игара у Паризу, четири пута кошта више него главни Експо. То је све новац који се добро уиграним шемама „извлачи“. С обзиром на то да кубик новца није лако сместити, најлакше је уложити у неку некретнину, која ће задржати цену“, појашњава Дашић.
Узрок за приближне цене староградње и новоградње наш саговорник види у томе што много више има новца, него места у која би могао да се уложи, а да буде сигуран, те да истовремено нико не пита одакле он долази.
„Промет некретнина нема никакву проверу порекла новца. Око 90 одсто станова у Београду на води је купљено за кеш, што би у озбиљној држави било први задатак за финансијске инспекторе. Све док је тржиште некретнина место на ком нико не пита како ћете да платите, већ је битно да се да новац, остаће омиљено место за прање пара“, каже Дашић.
Проценитељ некретнина Милић Ђоковић упозорава да је сада ипак незахвално давати прогнозе да ли ће доћи до пада цена станова, и да, без обзира што је код нас независно тржиште, еурибор, кредитне активности и кредитни купци доста утичу на њега.
„У скорије време вероватно неће бити драстичнијег пада, али по предвиђањима неће бити ни драстичног скока. Препорука је да се у старту не формирају цене које нису реалне, већ продавци од почетка треба да понуде објективну цену некретнине. Ако се стави цена стана 300.000 евра, а реално вреди 220.000, и онда „спусте“ за 50.000, то није снижена цена. Зато пре куповине треба користити услуге професионалаца, пре свега проценитеља, вештака и агенција за промет некретнина“, подвлачи саговорник.
Чињеницу да су цене и даље стоје високе, упркос паду тражње, Ђоковић објашњава тиме што наше тржиште није хипотекарно, те последично људи нису „приморани“ да тргују ако им то не одговара.
„Највећи број продаваца не мора да прода некретнину ако му не изађе добра комбинација. Зато је тржиште у стању мировања, а могући су благи скок или благи пад, за један или два одсто индекса на месечном нивоу. Даље, ниже цене није реално очекивати, јер не могу цене некретнина падати ако цене горива, енергената, радне снаге и свега осталог расту“, каже овај проценитељ.
Ђоковић приближавање цена староградње ценама у новоградњи види као резултат скептичности наших грађана према новитетима, али и нереалност продаваца при формирању цене.
„Људи воле проверене ствари, оно што је већ тестирано, и немају поверења у новотарије. А са друге стране, власници старих станова умеју да повећају цене некретнина, ако се граде у околини нове зграде, чиме им скаче вредност кварта и квалитета живота“, закључује наш саговорник.
Подсећамо, према последњем извештају Републичког геодетског завода, укупан број уговора о купопродаји на тржишту непокретности у трећем кварталу 2023. године био је 29.248, што је за 15,9 одсто мање него у истом периоду годину дана пре. Нешто више од шест одсто непокретности плаћено је из кредитних средстава, што је за 3,7 одсто мање у односу на исти квартал 2022. године.
Најскупљи стан у трећем кварталу површине 346 метара квадратних продат је за 2.219.888 евра, и налази се у Београду на води.
Проф Калајжић: Голи пиштољ – Ево зашто је наступ Вучића у УН потпуни фијаскоhttps://t.co/yc5m9su9oz
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 9, 2024
