Прочитај ми чланак

Трогодишње ћутање о смрти Владимира Цвијана отворило низ питања

0

Тело Владимира Цвијана пронађено је 5. јануара 2018. године у Дунаву, два километра од Панчевачког моста, у Београду. Како Н1 сазнаје, анализом отисака прстију утврђено је да је реч о њему. Међутим, Тужилаштво се о том случају огласило после три године и нешто више од два месеца. Тек пошто се о смрти некадашњег политичара сазнало у јавности и тек пошто су гласине прерасле у мистерију.

„На телу покојног нису пронађени трагови који би указивали на механичке повреде, а из резултата токсиколошкиих анализа могло се закључити да не постоје основи сумње да је извршено кривично дело“, наведено је у саопштењу тужилаштва.

У Вишем тужилаштву додају да је предмет архивиран 2018. године. Јавност бруји да није нормално да јавна личност нестане у потпуној тишини.

Адвокат Иван Нинић сматра да би Тужилаштво предмет требало да извади из архиве и спроведе опсежну истрагу због интересовања јавности.

„Поставља се питање у каквој држави живимо и да ли сви можемо да завршимо као адвокат Цвијан. Загорка Доловац мора да реагује због огромног степена узнемирења јавности“, каже Нинић.

Нека од бројних питања су и како је неко попут Цвијана, који је за време председничког мандата Бориса Тадића обављао дужност саветника и генералног секретара председника, неко ко је био функционер и посланик СНС, али је 2014. напустио ту партију, због сукоба са Вучићем, умро тако да се нико не огласи и да се ниједна читуља не објави.

Бивши начелник Војно безбедносне агенције и бивши посланик напредњака Момир Стојановић каже да је за њега тај завет ћутања веома индикативан. „Остало је неразјашњено какву је улогу имао Цвијан у време формирања СНС-а, пре свега у делу који се односи на прикупљање новчаних донација од Цанета Суботића намењених за позиционирање СНС-а на политичкој сцени Србије“, изјавио је Стојановић.

Мистерија о Цвијановој смрти започела је питањем опозиционог политичара Срђана Миливојевића, гостовањем на локалној телевизији, крајем овог фебруара.

„Питам, пред камерама, новинаре, да упуте допис Институту за судску медицину и нека питају да ли је јануара месеца 2018. године извршена обдукција човека који се зове Владимир Цвијан, да видимо за почетак да ли је тај човек жив“, упитао је тада Миливојевић.

Половином марта један од новинара листа Таблоид, објавио је одговор Вишег тужилаштва у ком се наводи да је тужилаштво Институту за судску медицину исплатило трошкове обдукције тела Владимира Цвијана.

Иначе, није се у тишини одиграла само Цвијанова смрт. Неприметно су нестали и његови налози на друштвеним мрежама попут Фејсбука и Твитера. Иако је некада био активан на мрежама, како је то приметила и новинарка листа Данас, која је о Цвијану написала колумну 2013. године. „На Цвијановом налогу на мрежи Твитер, који је сада „усијан“ од коментара о унутрашњим превирањима у СНС, са овим правником у главној улози, иначе пише и „Воли пливање и шах.“

Управо га је шах спојио са, како је говорио садашњим лидером СНС-а.

„Поред права, господин Вучић и ја волимо шах, тако да смо се на тај начин упознали“, изјавио је својевремено Цвијан на конференцији са Вучићем.

„Обојица волимо да играмо краљев гамбит“, рекао је тада Вучић.

После Цвијанове смрти нису се огласиле ни адвокатске коморе, које су га из регистра адвоката избрисале августа 2018. године, након дописа Пореске управе из ког су сазнале да је преминуо.

Владимир Цвијан био је студент генерације Правног факултета, као адвокат први пут је регистрован у канцеларији Војкана Недића, потом се осамосталио.

Између осталог, Цвијан је заступао и особе из света криминала, што је некада привлачило велику пажњу медија, попут Сретена Јоцића познатијег као Јоца Амстердам, а био је бранилац и Ивана Павловића Икера, оптуженог за шверц кокаина.