Pročitaj mi članak

TRAŽE ULICU za Dražu u Beogradu (reagovanje)

0
Savska ulica u Beogradu Draza

Савска улица у Београду

Дан после одлуке о рехабилитацији Михаиловића, стигао први захтев да вођа ЈВуО добије почаст. Разматра се да ли да ђенералово име понесу Савска улица или Јужни булевар.

Генерал Дража Михаиловић могао би да добије улицу у Београду ако буде усвојен предлог одборника ДСС Дејана Чулића, који је он у петак поднео градској Комисији за именовање улица.

Ово је први такав захтев, који је стигао само дан после судске рехабилитације вође Југословенске војске у отаџбини.

– Михаиловић, као частан официр, задужио је ову земљу. Учествовао је у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату против окупатора. Добио је највиша признања од Шарла де Гола и Хари Трумана за своје учешће у Другом светском рату – образлаже свој предлог Чулић.

Како незванично сазнају „Новости“, разматра се да Дражино име понесу Савска улица или Јужни булевар, да нико од историјских личности не би изгубио своје место.

Историчар др Срђан Цветковић каже да сада не постоје никакве препреке да се овакве иницијативе подносе, али да је додељивање улице или подизање споменика политичка одлука:

– Михаиловићу су и досад подизали споменике у Србији, а суд је одлучивао само о томе да ли је Михаиловић имао право на поштено суђење, будући да није имао приступ документима, није имао право на жалбу…

Историографија је заправо претходила одлуци суда. На основу докумената утврђено је да Дража није био издајник и да су у Југославији постојала два антифашистичка покрета, као и низ колаборационистичких, од којих је највећи био НДХ. Постоји разлика између ЈВуО и других формација. Погрешно је то што је дуго прављена симетрија између НДХ и Равногорског покрета.

Цветковић каже да су чињенице неоспорне, али да ће политичари наставити да праве црно-беле слике о историји.

– Вероватно ће рехабилитација бити искоришћена да се привремено подигну тензије у региону. Али мислим да грађани Србије треба да се радују рехабилитацији као доказу да правна држава функционише, јер су политичке околности биле против овакве одлуке.

РЕАГОВАЊА

АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: РАСПРАВА

Суд је рекао да се поништава суђење Драгољубу Михаиловићу због одређених процедуралних грешака, а о безбројним злочинима четничког покрета, о ратним злочинима над цивилима и војницима Народноослободилачке војске овај суд није одлучивао. Поводом рехабилитације Михаиловића покренула се беспотребна расправа, од које нико неће добити ништа.

БОЈАН ПАЈТИЋ: ПОДЕЛЕ

Одлука о рехабилитацији је природна последица чињенице да се на челу државе налази Томислав Николић, човек који се није одрекао статуса четничког војводе. Ми смо странка која баштини антифашистичке вредности, залаже се за владавину права. Ова одлука је спин власти да се кроз поновне поделе на четнике и партизане после 70 година забашури чињеница да је Србија гладна, институције развлашћене.

ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: СТАНДАРДИ

СУуд је оценио да суђење Михаиловићу није одговарало стандардима који су данас примерени европском праву. То суђење не значи рехабилитацију злочина, нити мења историјске чињенице. Без величања једне или друге стране, неупоредив је допринос Народноослободилачког покрета ослобођењу. Али то није тема којом треба да се баве политичари и српска јавност.

ВЕСНА ПУСИЋ: ПОСЛЕДИЦЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈА

Драже Михаиловића лоша је одлука за Србију и за односе с Хрватском и имаће последице на односе у региону, али Хрватска због тога неће Србији слати дипломатску ноту. Драго ми је што су се високи политички званичници, посебно министар спољних послова Ивица Дачић и премијер Александар Вучић, оградили од целог случаја. Не бих им била у кожи, то је за углед земље и политичку културу прилично трагично.

Некадашња Дражина кућа (Фото: Вечерње новости)

Некадашња Дражина кућа (Фото: Вечерње новости)

НАСЛЕДНИЦИ ДАЛЕКО ОД ЧИЧИНЕ КУЋЕ

Кућа у Брегалничкој улици на београдској Звездари, у којој је Дража Михаиловић живео са женом и децом, неће бити враћена наследницима јер им није ни одузета, већ је генералова жена Јелица продала да би је сачувала од комуниста.

– Нема ни речи о некаквој отимачини или било чему сличном – каже за „Новости“ Светлана Јеремић, чија породица живи на овој адреси.

– Мој отац Тихомир Аџић купио је кућу од госпођа Јеле после рата, када сам ја имала девет година. Њој је било важно да кућа не падне у руке комунистима, па је тати, земљаку из Ивањице, одлучила да прода имање.

Како нам је испричала Светлана, процедура је поштована, а све папире чува и данас.

– Имам све документе и даље, и она са потписом Јелице Михаиловић – каже Светлана.

– Често су људи питали мог оца зашто је купио баш ову кућу. А он је био емотивно, пријатељски везан за Михаиловиће. Али, никада ни на једној страни подела.

– Када смо се коначно ту скућили, услови су били страшни – присећа се. –

Није било воде, ни канализације. Кров је био труо, а зидови облепљени трском. Никада нам нису дали да мењамо изглед куће, тако да споља слично изгледа као и деценијама уназад. Само је трем додат.

Извор: Вечерње новости