Да је среће, лекарског знања и етике, Станислав Остојић, стоматолог из Новог Сада, дочекао би укидање ванредног стања и данас би био са својом продицом, супругом и троје мале деце.

Да је иоле човечности а мање надобудности и комплекса, његово име не би се данима каљало по медијима и злоупотребљавало у личној (и страначкој) кампањи аболираног припадника организоване криминалне групе, сада високог покрајинског функционера задуженог за здравство.

Породична трагедија

Тихог, марљивог зубара, омиљеног колегу на Стоматолошком факултету, касније цењеног стручњака, од младости пратила је зла коб.

Са двадесет шест година, завршеним стажирањем и великим плановима за будућност, Станислав је доживео трагедију од које се никада није опоравио. У јулској ноћи 2004. године, враћајући се својим фићом у Бачку Тополу, где је честити Милан Остојић, отац породице, службовао као парох, налетео је на неосветљени трактор који је у колони пред силосом у Ловћенцу чекао на предају пшенице.

Са њим су у колима биле сестре, старија Александра, која је на лицу места изгубила живот, док су млађа Јована и Станислав с тешким повредама пребачени у болницу. После неколико сати, упркос напорима лекара, Јована је преминула, а њен брат је неким чудом преживео.

Бахати тракториста одслужио је одавно своју казну, а млади стоматолог, ни крив ни дужан, носио је тешко бреме до трагичног краја свог живота.

Несрећи нема краја

Отац Милан је после велике породичне трагедије добио службу у Темерину, где је прошле године пензионисан. Станислав се у међувремену оженио, започео је градњу куће у новосадским Адицама и отворио ординацију на Новом насељу.

Добио је троје деце и чинило се да се мало среће коначно уселило у дом Остојића. Нажалост, не задуго. Вредног стоматолога напала је саркоидоза, ретко, неизлечиво обољење које полако али сигурно угрожава функцију плућа.

Држао је своју болест под контролом и вероватно би му то успевало још много година – да није било коронавируса. Но, чак и тада, имао је шансе да победи ЦОВИД 19, да му је помоћ пружена на време. Али није…

Никога није брига

За Станислава Остојића никада не бисмо чули да није онако грубо прозван на конференцији за штампу Кризног штаба за сузбијање заразне болести ЦОВИД 19. Арогантно, олако, с претњом да ће против њега бити поднета кривична пријава и да му следе озбиљне санкције због “обављања приватне стоматолошке праксе под знаковима инфекције”.

У том тренутку, Станислав Остојић се борио за живот. Био је на респиратору док су медији нашироко писали о његовом “неделу”, а сви покушаји Маје Остојић да дође до министра и достави му доказе о невиности свог несрећног мужа били су безуспешни. Пошаљите мејл, речено јој је.

Остали без јединог детета

Имала је госпођа Маја шта да каже: њен супруг је данима обијао прагове новосадских амбуланти јер се осећао лоше, па, сходно томе, није био способан да одлази на посао, нити да под симптомима ради с пацијентима.

Знаци инфекције, резултати анализа крви, снимци – све је указивало на коронавирус. Нико му није давао упут за тестирање, слали су га кући, одакле га је Хитна помоћ, тек када је потпуно колабирао, пренела у болницу где је коначно установљено шта му је.

За болесника којем је саркоидоза, удружена с ЦОВИД-ом 19, разорила плућа, било је касно, нису више помагали ни респиратор ни лекови. Станислав Остојић је 18. априла изгубио битку за живот, а његови родитељи остали су без јединог детета.

Нема више шта да се каже

Отац Милан је неколико дана после сахране свог сина држао службу у цркви Светог Ћирила и Методија на Телепу. Достојанствено, с миром, с благошћу и љубављу у срцу, каже црквењак Мирослав. “Диван човек, добра породица, нису заслужили да им сина онако нагрде, а да притом ништа није крив.”

Хоће ли Остојићи захтевати да се задовољи правда, да се сазна права истина о “кривици” њиховог Станислава? Његова супруга Маја својевремено је разговарала с новинарима, покушавајући да спере љагу с имена свог мужа. Сада, када он више није жив, не жели да прича о породичној голготи.

Атак на здрав разум

А др Зорану Гојковићу, покрајинском министру здравља, који је у име неких својих амбиција и аспирација (или због пуког демонстрирања моћи) тако бездушно упро прстом у Станислава Остојића, не пада на памет да породици упути јавно извињење. Каже, није мислио на њега већ на неког другог стоматолога, а у болници је тада, како тврди, било неколико њих.

Врло добро се зна да је Станислав Остојић био једини зубар у четрдесетим годинама који је у том тренутку био на респиратору у КЦВ. Министре, не вређајте нам здрав разум.

Да је неком срећом остао жив, скромни Станислав лако би доказао своју невиност али верујемо да се доктор, професор, министар и члан Кризног штаба Зоран Гојковић, не би због тога ни потресао ни постидео. Чак и када се зна да је откупио кривичну пријаву за превару осигурања, да не би завршио у затвору.

Чист образ против дебелог образа.

Извор: luftika.rs

Ознаке: животна прица, жртва коронавируса, новосадски стоматолог, Станислав Остојић