Прочитај ми чланак

НЕСТВАРАН ПУТ КОКОШКОВА: Срби му се смејали због НБА, удес у војсци га …

0

Животна прича Игора Кокошкова пуна је обрта, а последњи се посебно допао љубитељима кошарке у Србији!

Извесно је да ће Игор Кокошков преузети кошаркашку репрезентацију Србије и са њом напасти Олимпијске игре, што је „мачји кашаљ“ за све што је у каријери и животу прегрмео.

Foto: AP/Tanjug

Кокошков је играчке почетке имао у Црвеној звезди, тренерске у Партизану, после чега се брзо отиснуо „преко баре“. Репрезентативне излете имао је са СЦГ као помоћник, водио је Грузију, а затим и Словенију, са којом је, без дилеме, остварио успех каријере.

Једина „мана“ тог успеха је што је морао да то учини победивши своју Србију у финалу Еуробаскета 2017. године, али ваља подсетити се и како је све почело и како је Кокошков постао први тренер који није рођен нити одрастао у САД, а водио је клубове из НЦАА и НБА.

Тренирао у Звезди са старијима

Кокошков је прво почео да тренира фудбал, па се пребацио на кошарку и чак тренирао у јуниорима Звезде са 2-3 године старијима, а то су били будући асови.

– У то време са мном су играли Саша Обрадовић и Небојша Илић. Кад сам дошао у Звезду, осећао сам се као да сам дошао у НБА! Све је било тако импресивно и нестварно – говорио је Кокошков, коме је снове о великој играчкој каријери срушила саобраћајна несрећа, и то док је служио војни рок у војној полицији у Нишу.

Ту је доживео саобраћајну несрећу у којој су настрадали скочни зглоб и колено – провео је скоро годину дана по болницама и после четири операције, помирио се са судбином. Била је то ситуација у којој се каже – ко зна зашто је то добро… Сад видимо разлог, Кокошков се рано упустио у тренерске воде и израстао у врхунског стручњака.

Партизан му дао шансу

Још давне 1992. године је Кокошков као 21-годишњак почео да ради са кадетима и јуниорима, убрзо је постао помоћник, а са 24 године је постао први тренер тима и најмлађи тренер у Југославији. Таленат су препознали у Партизану, па су га црно-бели ангажовали за кадете и јуниоре, а паралелно је радио у млађим категоријама репрезентације.

У једном интервјуу, Кокошков је открио и како је успео да после тога дође до специјализације у САД.

– Постојали су финансијски проблеми, па смо новац морали да налазимо сами. Једном ћу о томе да напишем књигу. Нисам отишао у банку, нити украо новац, али сам успео да скупим. Имао сам велику срећу да су мој рад у Партизану препознали људи, па су ми уз подршку клуба помогли финансијски. Била је то јединствена шанса да одем у САД и направим нешто од каријере.

Почеци и рад преко „баре“

Игору је успело да постане и први неамерички тренер у колеџ кошарци, и то тако што је упознао Квина Снајдера, тадашњег асистента Мајка Крижевског. Снајдер је отишао са Дјука у Мисури и позвао Игора, што је постала велика ствар – био је први Европљанин на тој позицији, а од 2000. до 2003. је био помоћник у Клиперсима, па је радио у Пистонсима 2004. године. Са њима је био НБА шампион, а имао је паклен задатак и са Дарком Миличићем, који је једном открио како је Кокошков покушавао да му помогне.

– Дођем ја на тренинг директно из града, приђе ми Игор Кокошков и каже: ‘Не прилази Лери Брауну, осећаш се на алкохол на километар – рекао је једном приликом Миличић, који је тадашњим понашањем отежавао посао штабу.

Дуг период провео је у Финикс Сансима, чак пет година је био први помоћник, а у међувремену је добио и америчко држављанство. Радио је још у Кливленду и Орланду, па је поново сарађивао са Снајдером у Јути, да би 2018. прихватио „врућ кромпир“ у Финиксу. Санси су га именовали за првог тренера у време велике кризе екипе, али Игор није успео да извуче Финикс из кризе.

Тим је сезону завршио са 19-63, што је био најгори учинак на Западу и у историји ове франшизе. За то време, Владе Дивац није превише оклевао, као први човек Сакрамента решио је да доведе Кокошкова, који се брзо уклопио у рад са њим и Стојаковићем, док на терену има Богдана Богдановића и Немању Бјелицу.

Ипак, посебно је занимљиво како се представио када је преузео Финикс, јер се потенцирало како је Европљанин, иако је већ прилично дуг период провео у Америци и усвојио њихов начин рада.

– Не сматрам себе европским тренером, ја сам НБА тренер. У Америци, зову ме страни тренер. У Европи често чујем да о мени причају „Уши су му окренуте ка Америци, има њихово држављанство, значи да је један од њих“. Према томе, изгледа да ме нико не жели – нашалио се Кокошков, провукавши истину између редова.

Репрезентација као судбина

Кокошков је био помоћник Жељка Обрадовића 2004. и 2005. у репрезентацији, па добро памти фијаско из Београда када је тим доживео потпуно расуло. Била му је то једна од већих лекција за будућност, а касније је успео да препороди Грузију – тим је одвео на три Еуробаскета, 2011, 2013. и 2015. године, парирао је најбољима, а потом је са Словенијом освојио Еуробаскет.

Какав је сурови професионалац, говори и начин на који је припремио и водио Словенце за утакмицу против Србије, у чему је приметна и доза скромности када је са друге стране био Саша Ђорђевић.

– Ђорђевић има веће искуство као играч и тренер у оваквим ситуацијама. Очигледно да његова харизма и знање је пре свега велики квалитет… ја то искуство немам. Ово је за мене прво финале на ЕП, али рационлизујемо овај моменат, иста је пруприма и приступ, да се усредсредимо на мање ствари, не читамо новине и друштвене мреже. Да не учествујемо у тим стварима и да нам глава буде чиста и будемо фокусирани само на утакмицу – рекао је Кокошков пре финала, уз опаску о „гажењу“ када је Ђорђевић рекао да је Словенија фаворит.

– Знам шта је вама рекао, а знам и шта је рекао у свлачионици. Нормално је имати такву резерву, али сам сигуран да ће на затвореном састанку рећи: Дај да прегазимо ове Словенце.

Сада ће имати прилику да са својим националним тимом досегне нове висине!

Грузија му дала орден, а Обама пасош

Због свега што је учинио за кошарку у Грузији, председник Михаил Сакашвили је 2011. године Кокошкову уручио Орден части, што представља највеће признање које један цивил у овој земљи може да добије. У САД, амерички пасош је добио 2010. године, што је претворено у велику церемонију у хали Финикса.

Тада је био помоћник Санса, организатори су поставили америчке заставе, а у публици су седели људи који су много помогли у каријери, Алвин Џентри и Стив Кер. Чак се видео поруком обратио тадашњи председник Барак Обама, а Кокошков је скромно говорио да су у Аризони само користили да поправе ситуацију због негативног закона према мигрантима.

Чак је планирано да се свечана додела пасоша организује на полувремену, што је он одбио, сматрајући да је боље да се заврши све током лета и без велике медијске пажње.

Мамина лекција и подсмех због НБА

У једном интервјуу, Кокошков је рекао да му је мотивацију давала порука „Тиха вода брег рони“, а то је написала његова мајка и урамила у ходнику стана у Београду. Тај мото га је пратио целог живота и осликао му је тренерски пут, а било је оних који му нису веровали када је добио прилику да уђе у НБА воде.

Наиме, када је добио позив КСС да се врати млађим категоријама, реакција неких људи на спомен НБА лиге била је подругљива.

– Зовем људе из Савеза и кажем: Морамо брзо да донесемо одлуку заједно, зато што имам понуд НБА да одем у Клиперсе. Њихова реакција је била „види овог малог који нас игра сад, он нама продаје НБА. И сад, не бих о именима, али смешно је било. Кажу ми: Ако имаш понуду тог твог НБА, можда би било боље да одеш у НБА. Спуштам слушалицу и кажем: Они мени заиста не верују.

Кокошков се после овога сигурно смејао последњи, надајмо се да ће и Србији вратити осмех после Мундобаскета, на ком смо остали без медаље!