Како се светска клима мења, ослобађају се бројне заборављене бактерије...
Током векова људи су опстајали заједно са разним вирусима и бактеријама, од куге до богиња, и то све због развоја имунитета и медикамената. Међутим, шта би се десило када бисмо одједном били изложени вирусима и бактеријама које су хиљадама година биле успаване у вечном леду и са којима се никада нисмо сусрели?!
Према истраживању ББЦ-ја, свет је можда на корак од тога, јер је све већа опасност од отопљавања поларне ледене коре услед глобалног загревања, што ће сигурно ослободити неке од древних микроорганизама заробљених у вечном леду, пермафросту.
Тако је у августу 2016. године у удаљеном делу Сибира, у Јаман Пенинсули преминуо 12-огодишњак, а још 20 људи је хоспитализовано због изненадне појаве антракса. Накнадна истрага указује на могућност да је пре око 75 година у том месту угинуо ирвас заражен овом болешћу, који се затим заледио, да би се у лето 2016. због топлоте отопио део пермафроста и вирус ослободио. Доспео је у земљиште и воду и поред људи заразио и убио преко 2.000 ирваса.
Научници страхују да ово не мора да буде усамљен случај, будући да је глобално загревање узело маха. У нормалним околностима сваког лета отопи се око 50 цм леда, и поново заледи, али ова бројка се сваке године повећава, ослобађајући тако све старије делове леда и онога што је у њему.
– Пермафрост је најбоље могуће окружење у коме могу да преживе многи микроорганизми, бактерије и вируси, и то хиљадама година, а све због ниских температура, мрака и недостатка кисеоника – рекао је Жан-Мајкл Клавари, са Аикс Маршал Универзитета у Француској.
Он је напоменуо да се у пермафросту вероватно налазе микроорганизми који су у прошлости изазивали глобалне епидемије људи и животиња, ако што је шпански вирус, будући да је леш особе умрле од овог вируса пронађен у тундри на Аљасци.
Ово становиште је потврђено и 2005. године када је НАСА научници успели да оживе бактерију стару 32.000 година названу Царнобацтериум плеистоцениум, која се такође налазила на Аљасци. Две године касније, успели су да оживе и бактерију стару осам милиона година, нађену на дубини глечера на Антарктику.
Вируси, бактерије и други древни микроорганизми, поред пермафроста могу се наћи и у дубоким рудницима, пећинама, морима и океанима. Тако су у фебруару 2017. године такође НАСА научници у мексичком руднику пронашли микроб стар 50.000 година.
Али оно што о концу свега светске научнике највише забрињава је чињеница да су сви ти микроорганизми за данашња поимања сасвим непознати, будући да се медицина развила тек много година касније. Стога се и не зна какву би пошаст они направили ако би били ослобођени, нити како би се свет борио са епидемијама глобалних размера.
Остаје једино нада да ће глобално отопљавање ослободити болести са којима смо се као људска врста некада изборили, те да неће доћи до људског истребљења, пише ББЦ.