Прочитај ми чланакНовинар портала КМ Новине, Иван Максимовић, каже да не зна зашто је "Српски телеграф" означио њега као убицу јер никада није пружио повод за то и да се ту не ради о новинарству већ о класичном злочину.
Иван Максимовић, новинар коме су колеге нацртале мету на чело јер се бави својим послом онако како то и треба.
Иван Максимовић, новинар коме су колеге нацртале мету на чело
Новинарка „Српског телеграфа“ Јелена Јокановић је без устезања у самом уводу навела да „иза језивих претњи председнику Србије објављених на порталу КМ новине стоји Иван Максимовић (41) из Косовске Митровице, откриле су српске безбедносне службе“. О тим наводима разговарали је редакција српског портала са Косова и Метохије, „КМ новине”.
„Те новине се продају на киосцима широм Србије. Замислите колико ће људи да види моју фотографију поред наслова да сам ја убица, са стрелицом која појачава целокупан дојам а уперена је мени у главу? Најгоре од свега је што је тако језива лаж пласирана без икаквог повода!“ каже Иван за КМ Новине..
Максимовић верује да је неко хтео баш њега да оптужи и да се напад дешава са неким одређеним циљем јер је новинарка „Српског телеграфа“ наступила са унапред утврђеним ставовима од којих ни после негирања није одустала, напротив.
„Поподне ми је звонио телефон, спавао сам и звоно је било искључено. Пробудила ме је вибрација телефона и док сам погледао од кога ми стиже позив, позив је прекинут. Убрзо ми је стигла и порука у којој се представила новинарка „Српског телеграфа“ и написала да ме зове због текста Постоји ли за Вучића друго решење осим метка?! нагласивши да сам ја аутор! Још је додала да је ‘тужилац оценио да је то кривично дело угрожавања сигурности’ и како ја то коментаришем. Збуњено сам питао ‘Одакле Вам идеја да сам ја аутор? Ја своје текстове потписујем’? Међутим, она је наставила да маршира по своме ‘Да ли мислите да сте текстом нацртали председнику мету на чело и да ли као новинар имате право да позивате на метак?’ и додала да о мени као аутору „имају сазнања из обавештајних служби“… Мислим да је била мало збуњена јер ме је тек после питала ‘Да ли сте Ви Иван Максимовић, новинар и оснивач КМ Новина’ на шта сам одговорио ‘питајте то те ваше обавештајне службе’. Тек је онда уследило и питање ‘ко је аутор ако нисам ја’ због чега сам питао да ли она, када нешто ради, иде улицом и пита насумично људе о томе што је занима. Тада се похвалила својим новинарским умећем, пожртвованошћу, посвећеношћу, професионализмом и даља комуникација је престала…
Подршка новинару Ивану Максимовићу
„Иван Максимовић уредник КМ Новина је поштен и частан човек који се годинама бори за опстанак Срба на Космету. Истакао бих нашу заједничку борбу везану за очување институција Републике Србије 2013-2014 године током кампање „Бојкот шиптарских избора“. Познајемо се још од барикада, сведочим да је Иван особа коју красе смирење, саборност и солидарност. Овом приликом желим да му дам личну подршку због медијског линча који је доживео од стране Вучићевих режимских медија. Ријалити штампа, под контролом СНСа баве се искључиво шлихтањем, спиновањем и лажима најгоре врсте. Поручио би свим новинарима да не учествују у националној издаји и да не крше Устав и законе државе, јер их једног дана људи на власти неће моћи заштитити. Сви морају да поштују законе били новинари, политичари или не….
Иване издржи у својој борби, ниси сам. У зрдављу се видели на Космету ускоро”, стоји у саопштењу иницијатиове „Нема предаје, Косово је срце Србије”, које је дао за Србин.инфо, у име те организације, Дамњан Кнежевић.
Нисам могао ни да замислим да ће неко за текст који није потписан да мене означи као аутора и да ме недвосмислено означи као убицу а моју фотографију објави на насловној страни крај наслова „Овај човек хоће да убије Вучића“, па молим вас?! Посебно не неко ко се хвали професионалним приступом послу и уз то ме пита ‘да ли мислим да сам председнику нацртао мету и да ли имам право на то као новинар’?
Уопште не знам ко има то право да црта мете људима на чело али да ће баш та особа, и још новинар, то да учини мени без икаквог основа, то ни у сну нисам очекивао. Изгледа да мисли да она као новинар може да црта мете људима на чело али је проблем ако то неко дуги ради, не знам. Уопште не могу да разумем да је неко способан да то учини. Где је ту било каква људскост, где новинарска етика, где било какво морално начело или поштовање ма каквог закона? Не, не умем да то објасним јер не могу ни сам да разумем како је могуће да се то десило“ каже Максимовић за редакцију КМ Новина. И то није све што га је изненадило.
„За насловну страну су узели фотографију на којој сам ја са отварања изложбе мојих документарни фотографија у градској галерији у Смедереву, а на интернету су објавили моје налоге са друштвених мрежа на којима се налази још тих фотографија. Наравно, све људе на њима су довели у крајње непријатну ситуацију овим злонамерним измишљотинама. Сетио сам се тада да у разговору са организаторима и посетоцима на мојим изложбама увек наиђем на питање да ли имам проблема док фотографишем, узимајући у обзир стање на Косову и Метохији. Увек одговорим да „онај ко сведочи страдање, и сам неминовно страда“, и овај пут је то тако али од стране некога ко у свом називу има префикс „Српски“(телеграф). Још увек не могу да разумем шта је уопште повод ни одакле смелости да било кога означите убицом и то убицом председника државе! Видео сам да су још неки медији пренели њихову вест са насловом да су те новине објавиле „фотографију атентатора“! Па, молим Вас, како је неко атентатор ако атентата није било, како је неко убица а да није чак ни покушао да убије? И све то, да кажем још једном, на основу текста који чак није ни потписан! Стварно се то не може никако коментарисати али ако су то наши новинари, онда је ово друштво у екстремном проблему и мислим да нам прете све мучнија времена будући да ни медијски радници не презају ни од каквих лажи нити опасности у које ће увући некога својим простим измишљотинама! Наводно и тај тужилац помиње моје име али верујем да су му то новинари или сугерисали да сам ја писао, или му додали касније јер не верујем да би се иоле озбиљан правник, без икаквог доказа, упустио у таква маштарања. Не само правник, већ било која морално здрава особа“.
Када се ради о измишљотинама о којима Максимовић говори, он ту истиче: „баш све! Слагали су, тачније добили су погрешне информације чак и о мојим личним поацима“.
Током дана су уседили позиви и забринутст пордице и пријатеља. Све то додатно појачава ионако крајње мучну ситуацију за коју, како каже, није могао ни у најлуђем сну да претпостави да ће му као негативне карактеристике колеге новинари навести управо то што се доследно бави новинарством. Све оно за шта су Максимовића без основа оптужили, они су њему приредили на најгори могући начин.
„У делу текста, где ваљда треба да се прикаже како сам ја неки „злогласни криминалац“, пише да сам „од раније познат органима реда на Косову“ мислећи при том на шиптарску службу тзв „косовске полиције“ и да сам два пута привођен. Али пазите разлог! Наводе тачан датум привођења уз обилне лажи да сам „ометао хапшење“ тако што сам „снимао три особе албанске националности“! како можете да ометате хапшење, а снимате са двадесет или више метара удаљености? Дакле, крив сам јер сам радио свој посао онако како се он ради! Нема сумње да су ту информацију добили управо од „косовске полиције“ јер како би иначе знали тачан датум с обзиром да то привођење нигде није записано, није евидентирано? Ни ја га се не сећам.
Иначе, те три особе су биле наоружане пиштољима и ножевима. Једна од њих је раније покушала да убије, тачније ножем је у пределу груди убоо српског младића у близини моста у Косовској Митровици након чега су му лекари једва спасили живот.
Пре него што сам снимао било шта отишао сам у „косовску полицију“ и те особе пријавио дежурном полицајцу на улазу у станицу те полиције, рекавши да су наоружани пиштољем и ножевима. Он је отишао до њих и убрзо се вратио са осмехом рекавши да нису наоружани, он их је питао они су му рекли да нису и он их је пустио! Чим су замакли за угао повадили су сво то оружје и почели да прогањају Србе на улици. Са оружјем у рукама прошли су поред дежурне патроле полиције која је само окренула главу и тек када су полицајци видели да имам камеру уплашили су се јер су мислили да сам тај део снимао. Нажалост нисам али јесам изјаве сведоке кој су то такође видели. Полиција је кренула замном уместо за наоружаним нападачима док је цела улица бежала од њих! Зато су ме привели, због страха да ће се видети њихово окретање главе од наоружаних Албанаца. Касније су ми рекли да могу да идем, а ја сам понудио снимак што их је обрадовало, чак ми нису ни тражили. Дао сам им снимак јер сам знао да су „Срби криви за све“ а то је био доказ ко је ту у ствари био нападач. Међутим, не знам из ког разлога, тај снимак није био уврштен у доказни материјал на Суду пред којим се водио поступак. То је једна моја „кривица“ како ова новинарка каже.
Друга је из 2013. када су се Срби са севера Косова и Метохије борили против квази-избора албанских сепаратиста како њихова власт не би заживела на северу КиМ већ да тај део покрајине остане слободан, у српској надлежности. Често сам на протестима против издаје био једини новинар и због тога сам и тада био непријатељ број 1. српској власти која је по антиуставном Бриселском споразуму Србе гурала у шиптарску монструм-државу. Полиција нас је зауставила, мене и супругу, на путу ка кући и привела. Како су ми полицајци дошапнули, приведени смо „по дојави“ а касније смо сазнали да су привођење тражиле српске власти јер сам непосредно пре тога направио документарни филм „Бојкот народа“ у коме сам приказао да су лажни сепаратистички избори намештени и да Срби нису изашли на њих, просто успео је бојкот и да није било српских власти, пропао би план а север КиМ би остао у српским рукама.
То је моја друга „кривица“ како пише „Српски телеграф“. А од укупне комуникације са мном, новинарка је издвојила једну реченицу и то је било све.
Очигледно, уопште им није било битно шта ја имам да кажем. Редакција „Српског телеграфа“ је унапред донела пресуду и ја сам могао само да посматрам како од некога ко се бори за очување Косова и Метохије у саставу Србије, постајем „убица“ председника своје државе!
И још кажу да је Вучић онај кога најчешће нападам у својим текстовима. Није истина, ја не нападам никога, већ указујем на издају Косова и Метохије а њен предводник јесте Александар Вучић. И због тога сам ја крив? Шта је онда новинарство, бити записничар? Не мислим тако. О намерама тих новина више него довољно говори чињеница да ни једном једином речју нису поменули да се у спорном тексту инсистира на очувању јужне српске покрајне у саставу државу, поштовању Устава и Кривичног закона. То, уосталом, ни један српски медиј није поменуо! На тај начин су директно пружили подршку издаји Косова и Метохије и ту не постоји никава дилема. У ствари, мислим да је један од разлога управо намера да будем ућуткан јер сам једини новинар са Косова и Метохије који отворено пише о издаји и криминалу који странка Александра Вучића и његови људи на КиМ чине. Веровтно мисле да ће мојим уклањањем нестати и законске обавезе које забрањују криминално понашање. Неће, морају да буду свесни тога. Живот је дужи од мандата а политика променљива, исто овако брзо као што сам ја „постао убица“ тако ће се они наћи пред Судом како би одговарали за издају Косова и Метохије. И тада уопште неће бити важно хоћу ли ја да о томе извештавам или не“ каже Максимовић који је на Твитеру и Александру Вучићу појаснио своје намере:
Необично је то што је и дневни лист Ало! писао о спорном тексту, при том не наводећи аутора али на потпуно бесмислен начин доводећи прогнаног епископа Артемија у везу са порталом КМ Новине који је у току дана демантовао да владика Артемије има било какве везе са том редакцијом подсећајући да се баш на данашњи дан обележава победа над фашизмом који је такође стрељао цивиле повезујући их по верској и националној основи.
Треба поставити и питање колико обавештајних служби у Србији постоји? Док „Српски телеграф“ тврди да је Максимовић убица на основу „сазнања из обавештајних служби“ истовремено и Ало! тврди „на основу сазнања из обавештајних служби“ да следбеници владике Артемија треба да сносе кривицу док и једни и други искључују у потпуности учеснике из приче другог дневног листа. Међутим, уколико су медији и добили информације од безбедносних служби, оне су под контролом државе, тачније режима, и то би значило да прогон спроводи управо власт.
Новинарка „Српског телеграфа“ је упит послала и редакцији КМ новина али обраћајући се директно „господину Максимовићу“ као да се ради о личном и-мејлу. Након извесног времена редакција је послала одговор међутим он је у потпуност игнорисан, а сва преписка и-мејлова избрисана.
А шта о овом случају је написао Српски телеграф прочитајте у подналову испод:
СРПСКИ ТЕЛЕГРАФ: Овај човек хоће да убије Вучића
Иза језивих претњи председнику Србије објављених на порталу КМ новине стоји Иван Максимовић (41) из Косовске Митровице, откриле су српске безбедносне службе.
Максимовић, који се представља као новинар неколико сајтова и дописник магазина Таблоид с Косова (он је и оснивач сајта КМ новине), на поменутом порталу објавио је текст са насловом „Постоји ли за Вучића друго решење осим метка“. Као илустрација монтирана је фотографија Вучићеве силуете, у коју је уперена снајперска пушка.
Након увида у садржину текста, тужилац за високотехнолошки криминал оценио је да спорна реченица „пружа довољно основане сумње за кривично дело угрожавање сигурности и намеће обавезу да ли постоји нека озбиљнија намера“.
Максимовић је, иначе, познат органима реда на Косову. Према подацима до којих је дошао Српски телеграф, он је 27. маја 2015. приведен због ометања припадника косовске полиције приликом хапшења три особе албанске националности. Он је ту акцију снимао, а пуштен је након одузимања снимљеног материјала. У новембру 2013. припадници косовске полиције ухапсили су њега и супругу јер им је на возилу била истакнута налепница „бојкот“. У то време такве налепнице коришћене су за антиизборну кампању и позивање Срба да не излазе на локалне изборе на КиМ.
Коментаришући претње снајпером и метком, Вучић је поручио да се никога не плаши јер зна да је радио добро и најбоље за своју земљу.
Адвокат: Прети му осам година затвора
Адвокат Иван Симић објашњава да Максимовићу прети казна затвора од годину до осам година.
– То је кривично дело угрожавања сигурности, и то квалификовани, односно тежи облик. Уколико је дело учињено према председнику републике, председнику и члановима Владе, народном посланику, судији, па и према адвокату, предвиђена је казна од једне године до осам година затвора – наводи Симић.
– Иначе, нисам нарочито страшљив, не плашим се претећих порука, то су празне приче, али то је резултат мржње коју неко гаји – рекао је он.
Вучић је истакао да се претње не појављују први пут, али и указао да се нико због тога није узбудио.
– С друге стране, у случају неког графита против било кога из опозиције, десет дана не може се ништа чути осим о њиховој угрожености, мучеништву и томе слично – каже председник Србије.
Први човек скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун напомиње да аутор претње мора бити санкционисан.
– То су озбиљне претње, изузетно екстремне. Да ли неко заиста мисли да може таквим претњама нешто да уради? То су обично кукавице које се скривају иза текстова или се заклањају новинарском професијом, а злоупотребљавају могућност да преко разних портала или друштвених мрежа пишу будалаштине. Мора да постоји и одговорност за то што се пише јер су то јавне претње.
Вучић је очигледно идентификован као мета за ликвидацију. Уколико аутор прође без санкција, онда смо заиста сви у проблему – истиче наш саговорник Дрецун.
Српски телеграф звао је Максимовића, али се он није јављао на мобилни телефон. На СМС поруку коју смо му послали добили смо кратак одговор:
„Одакле вам идеја да сам ја аутор?“ С друге стране, на питања упућена мејлом на адресу портала КМ новине и приватни мејл Ивана Максимовића нисмо добили одговоре.
Вукан
Максимовић у својој биографији, објављеној на сајту Фејсбук репортер, с поносом истиче да је „активни критичар државне власти и њене велеиздаје почињене Бриселским споразумом“. Увидом у његов новинарски опус може се лако видети да му је управо Вучић главна мета. Докле то иде, види се по чињеници да је читав један текст посветио томе што је Вучић сину дао име Вукан, па пише да су „у српској историји забележена имена три издајника, сва тројица са именом – Вук“. Уз то додаје да је старији син Стефана Немање по коме је млађи Вучићев син добио име био преступник.
