Pročitaj mi članak
“Тржиште је изграђено на обећањима: једини извор богатства је земља”
Захтеви да „сиромаштво постане историја“, и одговори оних на власти, врте се око новца: мање дугова, слободнија и поштенија трговина, више помоћи. Ретко ћете чути неког ко има приступ микрофону да изговори реч „земља“.
То долази отуд што економисти дефинишу богатство и правду у терминима приступа тржишту. Политичари понављају исто за економистима зато што је људе који су више зависни о тржишту могуће сигурније увезати у фискалну и политичку хијерархију. Доступност земљишта није само претња за елите које поседују земљу – то је претња религији неограниченог економског раста и структури власти која на томе почива.
Тржиште (колико год да то изгледа атрактивно) је изграђено на обећањима: једино богатство је земља. Свако ко има земљу доступни су му енергија, вода, исхрана, склониште, лечење, мудрост, преци и гробно место…
Земља је ипак више него само орман са алатом, јер за све што нам даје она диктира услове; и ти услови се мењају од места до места. То је оно чиме пољопривреда рађа људску културу; а разноврсност култура, као и биолошка разноврсност, цвета у поштовању услова које намеће земља. Прва и неизбежна последица глобалног тржишта је да ишчупа и разори људску културу која је заснована на земљи. Коначно и неизбежно достигнуће глобалног тржишта без корена биће да разори само себе.
У све више суженом свету, натераном да подржава убрзање точкова индустрије, земља и њени ресурси су пред све већим изазовима. Шест милијарди људи (данас већ седам) боре се да стекну земљу за мноштво међусобно сукобљених потреба: земљиште за производњу хране, за скупљање воде, за енергију, за дрво, за упијање угљендиоксида, за становање, за животиње, за рекреацију, за инвестирање. Земљишна политика – ко га поседује, ко контолише и коме је доступно – је данас важнија него икад, иако можда тако не изгледа из површног читања медија и владине политике. Сврха овог магазина је да поново усмери пажњу на земљишну политику.
Римско царство је пало; Совјетска империја се распала; звезде и штрафте бледе на Западу. Ништа у историји није заувек, осим географије.
Капитализам је само превара поверењем, заслепљујуће здање изграђено на обећањима. Оно би могло да опстане дуже него што неки од нас предвиђају, али када се сруши, једино што ће остати је земља.
Британски часопис „Земља“ („Тхе Ланд“) је писан од стране људи, и за људе, који верују да корени правде, слободе, социјалне сигурности и демократије леже не толико у доступности новца, или гласачкој кутији, колико у доступности земље и њених ресурса.
