Да није овог наслова вероватно би читаоци, после оваквог текста, помислили да се ради о Србији. Али, није тако. У савременим глобалистичким процесима уништавање нација је општа појава, која се ето, дешава и у једној од најмоћнијих европских држава, врло поносној на своју историју и улогу једног од оснивача Европске Уније. То је и разлог због којег сам превела овај чланак.

Прави ефекти глобализације могући су тек када је нација уништена у темељу, односно када народ престане да мисли својом главом и слепо верује у оно што му олигархија представља као једину и прихватљиву истину. Дакле, ради се о модерном тоталитаризму. Читаоци овог текста добиће још једну потврду да дух тоталитаризма који шире владајуће олигархије прети људима ма где били, ма у којој „демократији“ живели.

Сам текст је редакцијски коментар француског сајта „Полемиа“ на хапшење Николе Бернара Биса, 23-годишњег младића, који је 19. јуна ове године добио затворску казну од два месеца због одбијања послушности полицијским снагама.

Наиме, он је одбио да га полиција легитимише и да остави отисак прста за време забрањеног митинга против геј бракова средином јуна. Дакле, овај младић тренутно је у затвору јер не размишља у истом правцу као француска влада и зато што сматра да има право да то своје мишљење изрази слободно, без икаквог жигосања, на које подсећа полицијско легитимисање уз узимање отисака прстију. Осећај горке неправде због оштрине Николине казне све више се шири у француској јавности, јер су на пример разбојници који су ушли у приградски париски метро и опљачкали цео вагон добили много блаже казне, тј. казне без притвора.

Ова казна, као и њен непосредни повод, класичан су пример реакције савременог тоталитарног режима, у сред Европе, и на жалост у држави која се непрестано хвали својом слободарском револуцијом и на чијем челу и даље пише: Слобода – Једнакост – Братство (Liberté -Egalité – Fraternité). Питамо се само докле…

 

Француска се од сада налази у не-демократији.

Тоталитарни режими имају пет карактеристика: јединствену идеологију; један новокомпоновани речник; економска, политичка, медијска и културна власт је помешана у једну; савез између политичке полиције и полиције свести; непрестано угрожавање основних слобода.

Француска република је прешла у један такав режим. Илустрација тога је хапшење Николе 19. јуна 2013. иако је био обичан политички противник.

1 – Универзална идеологија

Французи су утамничени у затворској ћелији јединствене идеологије: морају да верују у благодати глобализације (која је наравно врло добра за њих!), имиграције (која наравно представља шансу за њих); морају да напусте све своје традиције (нарочито породичне), и да се покају због своје историје(наравно да су криви!). Космополитска идеологија је једина која је прихватљива. Она не прихвата никакве поделе нити границе: природне границе између полова или раса; физичке границе се отклањају како би људи, роба и капитал могли да се крећу без икаквих правила; баш као и духовне границе које се састоје од историјских, уметничких, културних или верских традиција.

2 – Новокомпоновани речник

Универзална идеологија не може да постоји без новокомпонованог речника. Нови вокабулар који уништава речи или мења њихов смисао: илегални имигрант постаје „особа без папира“; имигрантски преступници постају „млади“; бранилац националног идентитета је „шовиниста“; бранилац брачне институције (између мушкарца и жене зарад стварања породице) постаје „хомофоб“. Тај нови речник служи за дијаболизацију оних који „не размишљају како треба“. Он је зидина за добромислиоце.

3 – Мешање власти

Ова јединствена идеологија без преседана меша више врста власти: економску и финансијску власт мултинационалних компанија које финансирају интересне и идеолошке лобије; културну и медијску власт; и политичку власт која се непрестано вуче иза осталих. Овакво мешање власти омогућава диктатуру етничких, верских, полних, финансијских и елитистичких мањина. Савез између Голдман Сакса (Goldman Sachs), Гранд Оријента Француске (Grand Orient de France) и ЛГБТ омогућава напредак светске комодификације.

4 – Савез између политичке полиције и полиције свести

У тоталитарном режиму дисиденти добијају епитете као „асоцијалан“, „хулиган“ или „луд“. Режимска штампа понавља те речи по наређењу, што дозвољава полицији да уклони политичке противнике. У Француској је полиција свести, без икаквог критичног духа, преузела такво становиште политичке полиције: фалсификовање броја учесника на демонстрацијама, оптуживање за  „екстремизам“ или „разбојништво“.

5 – Угрожавање слободе изражавања

Закони који убијају слободе су све бројнији, а тужилаштво их користи све више и више. Закон звани „Плевeн“ (Pleven) против наводног расизма на пример практично забрањује било какву критику ислама или нека понашања Рома. Због закона званог „Гејсо“ (Gayssot) о ревизионизму, један хемичар, Венсан Ренуар (Vincent Reynouard) је био годину дана у затвору због онога што је писао (његови текстови су оцењени као одвратни, али заштита је потребна управо за такве ставове): дакле, осуђен је на годину дана затвора због мисаоног деликта! Ту је и закон „Тобира“ (Taubira) који ограничава слободу у истраживању и изражавању о афричким робовима, и на крају имамо закон звани „Пербен“ (Perben)против хомофобије.
Жртве тих закона су многобројне: обични грађани, универзитетски професори, градоначелници, посланици као Кристијан Ванест (Christian Vanneste) или Марин Ле Пен, чији ће парламентарни имунитет бити отклоњен само зато што је критиковала окупацију париских улица због муслиманских молитви.

6 – Угрожавање слободе учествовања у демонстрацијама

Учествовати у демонстрацијама је уставно право. Уставно право које је се све мање и мање поштује. Довољно је да групице екстремне левице, која је права режимска милиција, запрете контра митингом, да би сваки скуп био одмах забрањен због „опасности од ремећења јавног реда и мира“. Али чак и у недостатку таквог изговора, многе демонстрације против закона Тобира о геј браковима (Taubira), иако пријављене сходно закону, су биле забрањене, без икаквог озбиљног разлога и то у последњем тренутку.

 

7 – Произвољна хапшења

Од почетка побуне против закона о геј браковима, око 2000 особа је ухапшено и притворено, сасвим произвољно, најчешће само зато што су носили мајице са натписом „Митинг за све“ ( Manifpourtous).

Више од 500 особа је било у притвору и саслушано, углавном због тотално измишљених правних разлога.

Врхунац кршења права слободе је хапшење и притвор Николе у Флери-Мерожис (Fleury-Mérogis), због сасвим површних разлога. Притворен је одмах, чак пре подношења тужбе апелационом суду, иако се изузетно ретко дешава у Француској да они који су оптужени на мање од две године затвора, заиста буду притворени. Истина је да Никола нема исто порекло као разбојници са Трокадера или пљачкаши париског приградског метроа. То је та правда која није иста за све! Једва чекамо 14. јул! (2)

Аутор: Редакција сајта „Полемиа“

http://www.polemia.com/incarceration-de-nicolas-la-republique-totalitaire/

Превод са француског и аутор увода: Светлана МАКСОВИЋ

(1)    Назив који је дат митингу у знак побуне против закона о геј браковима, чији мото је „брак за све“.

 

(2)    14. јул је национални празник у Француској, дан револуције, када је планиран и следећи митинг против закона о геј браковима.

Ознаке: мишљење, Светлана Масковић, Француска