Прочитај ми чланак

Суд новинарима плени имовину

0

sud

(Б92)

Бивши власник угашеног Недељног телеграфа и новинарка тог листа морају да плате око 600.000 динара одштету заменици председника Апелационог суда.

Бивши власник и главни уредник Недељног телеграфа Момчило Ђорговић и новинарка Војислава Црњански Спасојевић одштету ће платити Надежди Мијатовић због текста објављеног пре седам година о нелегалној градњи у Београду. Ђорговића је судски извршитељ београдског Првог основног суда пре неколико дана обавестио да му прети попис и заплена имовине.

„Одлучио сам да покренем поступак уставне жалбе пред Уставним судом Србије због повреде Уставом Србије загарантованих људских и грађанских права на слободу мишљења и изражавања, као и права на слободу медија. Овим би требало да се позабаве и УНС и НУНС, јер све ово од почетка до краја се може догодити свакој редакцији, сваком главном уреднику и новинару“, истиче за Данас Момчило Ђорговић.

Према његовим речима, Апелациони суд је потврдио пресуду у случају суткиње Надежде Мијатовић када је она већ постала вршилац функције заменика председника овог суда.

„Оглашени смо кривим због нематеријалне штете поводом текста који смо објавили под насловом ‘Судије изградиле на дивље 300 квадрата'“, каже Ђорговић.

Он објашњава да је 2006. невладина организација „Посматрачи против корупције“ објавила извештај и у њему поменула случај суткиње тада Окружног суда, као могућег саучесника у тада нелегалној градњи у центру Београда. Тим трагом Недељни телеграф је у децембру 2006. објавио текст под поменутим насловом, који је и предмет оптужења, и у коме је наведено да је један од инвеститора градње на локацији у Краљице Наталије супруг суткиње Мијатовић.

Упитан зашто је уопште суткиња поменута у тексту и наслову, саговорник одговара да је новинарско истраживање узело у обзир и то да, по закону, када један супружник увећава имовину, увећава се и имовина другог супружника. О тој околности води се рачуна у бројним антикорупцијском прописима.

Суткиња Мијатовић повела је парницу због претрпљеног душевног бола услед повреде части и угледа. Прву пресуду о плаћању одштете донео је Први општински суд у фебруару 2009, а потврдио Апелациони у априлу 2010.

Решење о извршењу заведено је у Првом основном суду у децембру 2011, али је Ђорговићу извршитељ закуцао на врата тек у априлу ове године, па су у међувремену у коначну суму урачунате и камате.

„Реч је о недвосмисленој селективној правди и прогону новинара“, сматра Ђорговић. У прилог томе наводи да је предузеће Фарос нестало из судских одлука, те да је за наплату одабран најтежи начин – заплена имовине, а не административна забрана на део примања, рецимо. Такође, као дужници „селектовани“ су главни уредник и новинарка, док је предузеће-издавач изостављено.

Јер, указује Ђорговић, на првом месту као дужник у првобитној пресуди било је предузеће Фарос, на другом месту он као главни уредник, а на трећем новинарка која се у међувремену запослила у другом листу. У каснијим одлукама, предузеће Фарос, које је променило власника, више се не помиње.

Према Ђорговићевим речима, пак сва потраживања пренета су 2009. на новог власника Недељног телеграфа – функционера ДС Божидара Ђелића, када је његово предузеће Армапо са Кипра преузело фирму Фарос и Недељни телеграф.

„Божидар Ђелић је прихватио да буду преузети и сви судски случајеви и та обавеза се недвосмислено налази у уговору који сам потписао са фирмом Армапо“, наводи Ђорговић.