Pročitaj mi članak10. marta u 8:30 sati ujutru, u ulici Visokog Stevana 54 na Dorćolu zakazano je novo iseljenje samohrane majke - Tatjane Aničić. Tanja se već odbranila od iseljenja 7 puta, a sada joj najavljuju novo izbacivanje na ulicu. U sudskom postupku koji je godinama vođen njoj iza leđa lažno je predstavljena kao treće lice, iako je stan kupila i isplatila u celosti. Nju je kao poverilac tužio izvesni nastavnik fizičkog koji je takođe hteo da kupi isti stan ali ga nije isplatio u celosti, zbog čega je investitor raskinuo jednostrano ugovor. Umesto da goni investitora, ovaj 'nastavnik' se obrušio na samohranu majku iako ona njemu nije ništa dužna niti odgovorna za situaciju.
Случај Татјане Аничић не сме бити потврда правила које смо до сада приметили у одбранама исељења: да најугроженији, најрањивији људи остану без свог крова над главом и да све то држава здушно помаже.
Присилна исељења самохраних мајки су правило, не изузетак
Без претходне најаве тј. након лажног обећања полиције и извршитеља када ће заиста доћи, на улицу је из свог дома (и радног места) избачена самохрана мајка и уметница Јулијана Терек која је у тој просторији правила уметничке програме за децу. Јулијана је од свог рада школовала сина студента. Бранка Хаватми чува сина оболелог од церебралне парализе а њу су избациле јаке полицијске снаге које су извршиле опсаду зграде рано ујутру и тако онемогућиле комшије и суграђане да приђу и бране ову породицу.
Снежана Петровић се суочавала са претњама социјалних радника да ће остати без деце уколико тог дана не изађе добровољно. Целодневна одбрана породице Петровић у Његошевој коју су тада пренели многи медији довела је до јавног обећања града Београда да ће годину дана плаћати смештај овој породици. Годину дана је прошло 5.10.2018. и поставља се питање шта ће даље бити са овом самохраном мајком: да ли ће јој град пронаћи трајни алтернативни смештај или све остати на привременом сликању политичара за новине?
Иако је прошло више од две године од избацивања Бранке Хаватми и Јулијане Терек, ми нисмо заборавили да овим мајкама надлежне институције нису понудиле никакву помоћ нити алтернативни смештај, као и да су исељене насилно упркос томе што су имале сваки основ да у свом стамбеном простору остану. Самохране мајке са слике жртве су превараната и криминалаца који су успели да њихову стамбену имовину продају или пред судом прикажу као своје власништво а њих потпуно скрајну из правних процедура. Држава се у таквој ситуацији сврстала на страну џелата и помогла им да ефикасније спроведу неправду.
