Pročitaj mi članak"Kada sam bolesna, najčešće donosim odluku da ne otvorim bolovanje", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) dvadesetsedmogodišnja Đurđa.
Запослена је у приватној фирми у Београду. Као разлог за то да ради и када је болесна наводи вишесатно чекање код лекара и то што би је на крају месеца сачекала умањена плата.
„Код нас су толико мала примања и мале зараде да одбијање 35 одсто за одлазак на боловање сваком грађанину ове земље и те како значи“, објашњава за РСЕ председница Асоцијације независних синдиката Србије (АСНС) Ранка Савић.
Закон о раду у Србији подразумева умањење плате од 35 одсто за период када је коришћено боловање, осим у случајевима повреде на раду.
Према подацима Еуростата, Србија је при дну лествице када се пореди са државама Европске уније (ЕУ) по броју запослених на боловању. Подаци за последњи квартал 2022. показују да је на боловању било 5,9 одсто запослених.
Мањи број запослених на боловању забележиле су само Бугарска, Грчка и Румунија.
Примера ради, у суседној Хрватској тај проценат износи девет одсто, док је Финска рекордер по броју оних који су користили одсуство услед болести – 14,8 одсто, два и по пута више од Србије.
Подацима Еуростата нису обухваћене друге државе Западног Балкана.
Грађани на боловање само кад морају
Четрдесетједногодишњи Филип из Београда за РСЕ наводи да на боловање иде ретко, јер је ретко кад и болестан.
Како каже, „мало олабави са послом“ тих дана.
„Колико сам лоше, сразмерно томе радим. Послодавац има разумевања“, поделио је своје искуство Филип.
Београђанка Тања Видојевић за РСЕ каже да када има здравствени проблем, користи боловање.
„Последњи пут сам била на боловању кад сам сломила ногу, морала сам да будем на боловању. То је подразумевало дужи опоравак и рехабилитацију“, навела је она.
Каже да није имала проблема са правдањем боловања.
Скраћење боловања због наводних злоупотреба
Посланици су у октобру изгласали измене Закона о здравственом осигурању по ком изабрани лекар може да отвори боловање у максималном трајању од месец дана, након чега пацијент мора да иде на комисију.
Пре тих измена, лекар је могао да препише боловање у трајању до два месеца, у зависности од здравственог проблема и брзине опоравка.
Скраћивање боловања које може да препише изабрани лекар не односи се на тек оперисане, онколошке пацијенте и труднице.
Четрдесетпетогодишњи Иван је предузетник. Боловање ретко користи, а када се не осећа добро, како каже, остане код куће дан-два.
На питање да ли иста правила важе и за његове запослене, Иван је навео:
„Како према себи, тако и према запосленима. Код мене нема злоупотреба, имамо фер однос. То би се одмах видело.“
Министарство здравља Србије на челу са Даницом Грујичић измене је предложило како би се „смањила лажна боловања“.
Измене закона наишле су на оштру критику синдиката, који су инсистирали на подацима који указују да грађани Србије не користе често боловање.
Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) објављеним у појединим медијима, у прошлој години је извршено око 2.500 провера боловања, од којих је у 300 случајева, односно 12 одсто, откривена неправилност.
РФЗО до закључења текста није одговорио на упит РСЕ о броју извршених провера за 2022. и 2023. и о детаљима евентуалних неправилности.
Какав је коментар синдикалаца?
Образложење власти синдикати сматрају неоправданим.
Секретар Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић оценио је за РСЕ да све ређе изостајање са посла, па чак и због болести, није мотивисана високим зарадама, бонусима и добрим положајем запослених.
„Запослени у Србији су у великом страху, пре свега од губитка посла“, навео је Михајловић.
Поред умањене зараде за период проведен на боловању, како каже Михајловић, губе се и бонуси за радни допринос и друге стимулације које дају послодавци, тако да тај износ у збиру може износити и више од 50 одсто редовне плате.
„Управо због тога се радници одлучују да долазе болесни на посао, одлучују да се не јављају свом лекару и не почињу да се лече на време“, закључио је он.
Према речима Ранке Савић, председнице Асоцијације независних синдиката Србије, нове измене закона додатно ће оптеретити здравствени систем у Србији.
Користи од скраћивања боловања, оцењује, неће имати ни послодавци, већ искључиво држава, односно РФЗО.
„И до сада је послодавац плаћао боловање за првих 30 дана. Овде је само донета ова одлука да би се растеретио Републички здравствени фонд и да он не мора да плаћа тај други месец (боловања)“, рекла је Савић.
Министарство здравља до закључења текста није одговорило на упит РСЕ да прокоментарише критике на рачун измена закона.
Како измене утичу на послодавце?
Чињеница да се у Србији боловање не узима често из угла послодаваца „један је од ретких позитивних показатеља“, каже за РСЕ председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
Међутим, он оцењује да је до тога вероватно дошло због рестриктивних мера, попут умањења накнада кад је неко на боловању.
„Многи се устручавају, покушавају да скрате боловања, не би ли имали неумањене зараде“, каже Атанацковић.
Он истиче да са економске стране послодавци „не виде неку значајну разлику“.
„До сада је било први месец дана плаћа послодавац, а после тога други плаћа здравствени фонд. Сада овом променом је испало да нема плаћања здравственог фонда док тај запослени не прође комисију“, појаснио је Атанацковић.
Када је реч о злоупотребама боловања, према њиховој евиденцији, оне су честе у време пољопривредних радова или берби код запослених који се баве додатним пословима.
Ограничавање права радника
Да ће скраћење периода боловања који може преписати изабрани лекар оптеретити здравствени систем сматра и Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду и стручњак за домаће радно право.
„Реч је о врло чудном решењу. Поједине земље које су раније примениле тај принцип су одустале од скраћења рокова, из разлога што то подразумева малтретирање пацијената и преоптерећеност здравственог система и комисија“, оценио је Рељановић.
Он је навео да се тиме практично ограничавају права радника, док послодавци немају никакве користи од измена закона.
„Пут који смо прошли од деведесетих до данас личио је на гутање куваних жаба. Мало по мало ситуација је прелазила са лошег на горе и како се мењало законодавство тако су и ограничавана радна права“, рекао је Рељановић.
Минимална издвајања за боловање
Подаци Еуростата указују да Србија у односу на државе Европске уније има минимална издвајања за боловање и здравствене бенефиције – 361 евро годишње по глави становника.
У државама ЕУ ти износи варирају – од 416 евра у Бугарској до 5.409 евра у Луксембургу.
Законом о буџету за 2024. годину предвиђена су укупна издвајања за здравство од 31,6 милијарди динара (око 270 милиона евра).
Од тога је 8,5 одсто предвиђено за накнаде за зараде у случају привремене спречености за рад због болести или компликација током одржавања трудноће.
Буџет за здравство у наредној години готово је идентичан оном из 2023. године, иако су представници власти најавили значајна улагања у тај сектор.
Колико ће нас коштати упис у катастар: Електронски шалтер скупљи од обичногhttps://t.co/p7pa1bMcSx
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 7, 2023
